Занимљиво је и да је 63 одсто против обавезне вакцинације, а тек једно од петоро подржава ту меру.

Половина је рекла да би изашла на изборе уколико би били расписани следеће недеље, док 24 одсто не би. Од тог броја, 47,8 одсто њих не би изашло јер, како кажу, немају за кога да гласају. Само 3,2 одсто младих је политички активно, а тек нешто више (3,6 одсто) верује политичарима.

Мање од половине, тачније 44 одсто, мисли да је демократија најбољи облик владавине, док 49 одсто сматра да је Србији потребан јак вођа. Занимљиво је да су у демократију мање неповерљиви они између 15 и 19 година. Што се тиче родне равноправности, махом младе жене сматрају да су у дискриминисаном положају. Занимљиво је да су истополни бракови ове године у односу на прошлу боље оцењени међу младима, а њих подржава дупло више девојака него младића (48 одсто наспрам 25). Генерално, Закон о истополним заједницама подржава 38 одсто младих, док је 36 против.

Када је реч о спољној политици, највећи број младих (45 одсто) сматра да би Србија требало да балансира између Истока и Запада, 17 одсто је за ослањање на Русију и Кину, а 13 одсто на ЕУ и САД. Када би требало да бирају Исток или Запад, нешто више њих ипак би се одлучило за Исток.

Четвртина је изјавила да се спрема да оде из земље, четвртина жели да оде, али још није отпочела тај процес, док 39 одсто није за одлазак, али не отписују сасвим ту могућност. Само 11 одсто не би напустило земљу, махом из емоционалних разлога.

Што се тиче односа према КиМ, млади сматрају да би држава требало да ради на повлачењу признавања Косова, али и на односима између Срба и Албанаца.

Једно од питања односило се на обавезно служење војног рока: 46 одсто изјаснило се за обавезну војску, а 43 одсто против.

У Србији је незапослено 57.394 младих, што чини 21,04 одсто од укупног броја људи без посла. Међу њима је више младих жена. Сваки пети посао чека дуже од две године.

Млади, иначе, мисле да им је за пристојан живот потребно 80.000 и више месечно. Ипак, у реалности, њих 58,4 одсто не зарађује, њих 9,7 одсто зарађује минималац, а 12,8 одсто до 50.000 динара.

У 98 одсто случајева млађи од 30 информишу се преко телефона, 60 одсто не чита новине, а на ТВ-у гледају филмски и документарни програм. Од апликација, убедљиво највише користе „Инстаграм“, нешто мање „Фејсбук“, док је „Тик-Ток“ у успону. За размену порука користе „Инстаграм“, „Вајбер“ и „Вотсап“, док је у порасту „Телеграм“, наводе Новости.