Патријарх српски Порфирије седа на „горње место“ – Христов трон у тешко време

Фото: Драган С. Танасијевић

Устоличење патријарха Порфирија свечани је чин и привилегија континуитета који наша црква има, али то је пре свега свети чин, каже професор литургике на Богословском факултету у Београду Србољуб Убипариповић. Он открива детаље увођења у трон 46. патријарха Српске православне цркве, на месту посебне благодати, у Пећкој патријаршији

Када је Свети Арсеније Сремац, непосредни наследник Светог Саве, услед историјских неприлика преместио седиште српске архиепископије из Жиче у Пећку патријаршију, од тада се сви српски архиепископи устоличују, уводе у трон архиепископа, касније српских патријараха, у Пећкој патријаршији.
Патријарх Порфирије на „горњем месту“

„Тамо је древни трон, „горње место“ које се налази у самом олтарском простору“, каже Србољуб Убипариповић.

Он објашњава да ће патријарх Порфирије заправо бити уведен у простор иза Часне трпезе, у најистуренији део храма окренут ка истоку. То је „горње место“, односно архијерејски трон, изворно најстарије место које заузима архијереј на литургији, у њега га уводе двојица епископа.

„Патријарх седи на том месту док траје читање из Апостола, а то место је заправо место Христово. У личности првојерарха који је уведен у „горње место“, трон, гледамо самога Христа, на чијем месту се налази конкретна личност, конкретни архиепископ и патријарх. Сам тренутак увођења у трон следи после певања Трисвете песме. Изговара се аксиос – достојан, патријарх „даје мир“ и литургија фактички протиче тако што је он као првојерарх предводи“, објашњава овај презвитер.

Хризостом и Јоаникије уводе патријарха

Како Спутник сазнаје, патријарха Порфирија у трон ће увести двојица митрополита, дабробосански Хризостом и црногорско – приморски Јоаникије.

Саговорник Спутника објашњава да је због промене црквене архитектуре, измене иконостаса, уведен и други део чина устоличења, изван олтара, на крају Свете литургије. Тада патријарха уводе у трон у самом наосу цркве, како би народ могао да види наследника архиепископа и српских патријараха.

Убипариповић додаје да ова мала свештена радња има и велики историјски значај, али пре свега означава саборност.

„Устоличење је важно и из политичког угла, али то сада има секундарни значај, будући да говоримо првенствено о црквеном догађају. Наравно да услед политичких околности, прилика и неприлика, итекако говоримо и о значају устоличења патријарха и у политиколошком смислу, то је неизбежно, али треба прецизно и савесно предочити да је овде тенденција да се укаже на континуитет постојања Пећке патријаршије, континуитет устоличења његових блажених претходника“, истиче.

Сабрана цела Православна црква

Привилегија је да се интронизација спроводи у дело у цркви где почивају тела српских архиепископа, а у петак ће у Пећкој патријаршији бити сабрана цела Српска православна црква, њени епископи и народ, али и цела Православна црква, представници других помесних цркава.

Долазак је најавио представник Антиохијске патријаршије, а из Руске православне цркве на Косово и Метохију је већ стигао митрополит будимпештански и мађарски Иларион Алфејев.

„Устоличење је и практични показатељ континуитета предања, али и у историјском, културолошком смислу, а пре свега у црквеном указује на епохални значај да један архијереј Српске православне цркве буде устоличен у Пећкој патријаршији, макар и под тежим околностима, каже Убипариповић.

Улога оног који је први

Он каже да је оно што ће уследити на Покров Пресвете Богородице још једна прилика за све да се подсете шта заправо значи улога, не само епископа у цркви, него онога који је први.

„У лику нашег патријарха треба пре свега препознати богочовека Христа, на месту на коме ће бити. Али треба препознати и ликове Светог архиепископа Саве, Арсенија, свих на чијем месту се патријарх Порфирије налази. Пећка патријаршија је место благодатног карактера, а патријарх чином устоличења добија нарочити благодатни дар, да управља и руководи црквом, на месту Христовом, месту Светога Саве, да руководи верни народ, умножава добијену благодат, али и благодатни живот цркве“, каже овај професор литургике.

Он додаје да се, управо због свега наведеног, цела црква моли за патријарха, на свим богослужењима.

 

Извор: Спутник

in4s.net
?>