Патријах српски Порфирије је у својој беседи поручио да без Видовдана, Грачанице и свих светиња нисмо оно што јесмо, додајући да је Видовдан „наше око, Свети Лазар је наше ухо, а светиње наш ум“.
„У Грачаници, у Дечанима, у Призрену, у Богородици Љевишкој, у Пећкој патријаршији ми јасно видимо ко смо. То су наше очи, Видовдан је наше око, свети Лазар је наше ухо, светиње косовско-метохијске су наш ум. Овде видимо, овде чујемо, овде разумемо, не само нашу прошлост, не само наше порекло, него разумемо и то шта је наш циљ, зашто смо позвани у овај свет“, рекао је патријарх Порфирије.
Он је истакао да су света места на КиМ, места рођења српског народа.
„Ми смо данас сабрани пред овом светом Грачаницом, сви су овде сабрани кроз свету литургију, молитву, благодат божију. Када смо на овом месту, без обзира колико да смо удаљени од овог места, знамо да где год да смо били, колико год удаљени од овог места, када дођемо овде вратили смо се себи, јер ово је место на Косову и Метохији, место нашега рођења, овде смо поникли, овде смо се родили„, казао је патријарх Порфирије.
Како је рекао, на Косову је српски народ добио своје име, печат, систем вредности.
„За систем вредности који је другачији од многих који нас окружују, који хоће да нам се намећу, који нас саплићу, боље рећи. Родили смо се ми овде за систем вредности јеванђеља. Без Грачанице, без Видовдана, без свих светиња на Косову и Метохији, ми напросто нисмо оно што јесмо, нисмо оно нашта нас је господ позвао. Љубав је лична карта, то је најважнија карактеристика. То је дато и задато сваком човеку и свима заједно. То је заправо једини нормалан и природни идентитет наш. Љубав читавим својим бићем према Христу, али и љубав према ближњем своме као према самоме себи“, додао је он.
Додао је да „смо дошли овде да се помолимо“ светом Кнезу Лазару, да се определимо за парадокс вере и љубави, а то значи тежње да се сви спасу, да сви буду наши, да сви имају места у нашем срцу.
„Да имају места свакако и Албанци са којима живимо. Позвани смо да будемо браћа са свима, и са Албанцима, наравно, пре свих, јер овде живимо са њима. И једне и друге Господ је створио, сви смо икона Божија. А сигуран сам да и они знају уколико зању уколико верују у Бога, једнога Бога, да и књиге у које највећим делом верују на исто позивају. Позивају и подсећају да само у заједници можемо бити на путу Божијем. Да смо сви једни другима потребни и да је важно да то сами разумемемо“, закључио је патријарх.