Патријарх Порфирије: Дивим се вјери и храбрости српског народа и свештенства на КиМ

– Брине ме српска неслога, спремност људи да, сами за себе или као чланови различитих организација, ради сопственог интереса једноставно и хладно забораве на Косово и Метохију, на наше светиње, и исто тако забораве на људе, на православне Србе који живе под притиском и у гету, оставе их на милост и немилости других – рекао је патријарх, наводи се у саопштењу СПЦ.

Додао је да га брине и „то што одређени кругови и самозвани одговорни појединци, покушавајући да то правдају патриотском бригом и само њима својственим друштвеним активизмом, ради очувања Косова и Метохије нападају цркву која је, не само историјски него и актуелни и непоколебиви бранич Косова и Метохије“.

– Њихове критике би биле добродошле када би их мотивисала истинска брига за Косово и Метохију и одговорна љубав према својој цркви. Брине ме и то што поједини представници западних држава, поготову европских држава, пренебрегавају апсолутно миротворачку улогу цркве, прије свега на Косову и Метохији, али и на читавом подручју бивше Југославије и без икаквог основа оптужују цркву „да дестабилизује ситуацију и ствара напетости међу етничким групама на западном Балкану како би распирила сукобе и подијелила заједнице“ како се, потпуно супротно истини, помиње у једној од резолуција Европског парламента – рекао је патријарх Порфирије.

Он је навео да га „све то озбиљно брине“, али и истакао да га „кураже српски народ, свештенство и монаштво, њихова вјера и њихова храброст“.

– То су сви они којима је истински стало до Косова и Метохије, којима је заиста стало до Отаџбине Србије, до православног српског народа, и који се за то боре вјером и молитвом, трпљењем и храброшћу, јединим сваког поштовања вриједним „на страшном мјесту постојањем“ – поручио је поглавар СПЦ.

Додао је да су закони на том дијелу Србије закони, када је ријеч о правима Срба, мртво слово на папиру.

– То нас све дубоко обеспокојава, а треба да обеспокајава и сваког добронамјерног човека у свијету. Јер када се на једном простору, од стране већине релевантних фактора који тренутно управљају њиме, само привидно и номинално поштују правне норме и спроводи објективна политика, а у ствари се форсира интерес једне етничке заједнице у односу на другу, то чини опасан преседан и представља увод у разарање основинх принципа цивилизованог друштва које ће се потом и без много муке прелити и на друге крајеве свијета. Примјер дечанске земље је најпознатији, а има сијасет других – навео је патријарх Порфирије.

Према његовим речима, „духовни и историјски, православни, идентитет нашег светосавског и светолазаревског српског народа, брани се и гради увек и на првом месту животом по Јеванђељу, верношћу Богу, а не празним и пригодним причама“.

– Уколико се никада не молимо за Косово, никада не постимо за Косово, никада не ходочастимо на Косово, никада не помажемо народне кухиње на Косову, онда наш идентитет, светосавски етос, престаје да постоји. Све велике приче о Дечанима остају празне ако се онај који о Дечанима прича не моли Светом краљу Стефану Дечанском за Дечане и за Косово. Јер се Дечани неће сачувати подкастима Јутјуба него молитвама и мољењима и сваким другим делањем прожетим истином и правдом. Како да свијету покажемо коме припадају наше светиње уколико оне претходно, у нашим срцима и дубинама душе, не припадају нама самима? А како да нам припадну ако их не усвојимо и усвајамо на духован, молитвен начин? Оно што смо духовно усвојили нико и никада не може да освоји, ма колику и ма какву силу имао – истакао је патријарх.

Поручио је да сви, „са свог мјеста и по свом позиву и таленту“, треба да раде на „свједочењу истине о српском Косову и Метохији“.

– Помажући тој истини на све дозвољене и хришћанима приличне начине, да допре до сваког, макар тренутно затвореног уха и срца – рекао је патријарх.

Додао је да црква дели судбину свог народа који је конституише и који у њој живи.

– Она истовремено узноси своје молитве Господу да мир и добро завладају не само у нашем народу него у свим народима, поготово међу оним народима са којима делимо ово тешко вријеме и насељавамо овај трусни простор. У том броју, посебно се молимо за мир са албанским народом. Знамо да је мир неостварив у једном народу уколико он не завлада и међу народима. Сви смо ми као људи потребни једни другима, упућени једни на друге и позвани да будемо благовијесници мира без обзира на то колико нас деструктивне политичке силе и историјске датости усмјеравају једне против других и упркос свему томе. Неко ће за ове ријечи рећи да су оне немогуће, да су само лијепе жеље или побожна размишљања. Људима, остављеним самима себи, можда и јесу. Са Богом ствари стоје другачије – закључио је патријарх СПЦ.