ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ: ЗА СТРАДАЊЕ ОЧЕКУЈЕМ ИЗВИЊЕЊЕ КАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ

Патријарх српски Иринеј рекао је вечерас да су Срби страдали у хрватској војно-полицијској акцији „Олуја“ новомученици и да се њихово страдалништво може упоредити са страдањем њихових сународника у Јасеновцу и другим стратиштима у НДХ током Другог свјетског рата.

Патријарх Иринеј, који је служио парастос страдалима у акцији „Олуја“ на државној церемонији „Дана сјећања“ на платоу Манастира Крушедол, рекао је да су у колонама избјеглица у Хрватској страдали старци, жене и дјеца, баш као што су дјеца страдала у логорима НДХ.

Она је напоменуо да је НДХ једина имала логоре за дјецу у нацистичкој Европи, а да се српском народу за то нико није извинио, посебно не Римокатоличка црква, која је то донекле могла и спријечити.

„Од Римокатоличке цркве смо очекивали осуду. Нисмо је чули, а њено ћутање је оснажило оне који су зло чинили и остали неосуђени од те божанске организације. Реч је била значајна, а да се чула не би се десило оно што се десило“, рекао је патријарх српски.

Он је навео да је најтрагичније што се идеје злочина чују и данас, јер, како каже, то зло није умрло, него и данас живи, на трагедију српског народа и цијелог човјечанства.

„Можемо да се молимо да се овакви зклочини не догоде нигде на овом Божијем свету, да им као хришћани опростимо, али онда када њихови потомци покажу покајање. То очекујемо ми и црква Божија. Очекујемо од браће по хришћанству да осуде тај злочин“, рекао је патријарх српски.

Он је подсјетио да је страдање крајишких Срба било планирано од највишег државног врха Хрватске, чији је циљ био да тај крај потпуно очисти од српског народа.

„План је био да истребе сваки српски траг и корен на просторима где су дуго живели. Десила се страшна трагедија нашег времена и то се мора знати, рећи и понављати“, рекао је Иринеј и помолио се да се овакав злочин никада више и нигдје не понови.

Окупљенима се обратила и Милица Јурић, која је у „Олуји“ избјегла из личког села у близини Плитвичких језера. Она је истакла да је дијете Крајишника, Личанка, на шта је поносна.

У обраћању је подсјетила на вријеме када је почео у Хрватској, погибију стрица, како је први пут напустила родну кућу, а потом и 1995. године у акцији „Олуја“.

Према њеним ријечима, у Србији је пронашла нови дом. „Моју Лику никада нећу заборавити, а мојој Србији хвала за све што ми је дала“, рекла је Јурићева у емотивном обраћању окупљенима.