Српски патријарх Иринеј рекао је да је Српска православна црква против канонизације некадашњег загребачког надбискупа, кардинала Алојзија Степинца, јер је он био једна од водећих личности у пронацисичкој Независној Држави Хрватској, а ништа није учинио да заштити српски народ од геноцида.
Поглавар Српске православне цркве рекао је да је у два писма папи Фрањи поручио да због тога Степинац не може бити проглашен за свеца.
Патријарх Иринеј је у писмима навео да није тачно да је Степинац спашавао Србе и Јевреје у Другом свјетском рату, већ да је подржавао нацистички усташки режим, пишу београдски медији.
Поглавар СПЦ-а рекао је да је у писмима папи навео само оно што су историјске чињенице, а да је ствар Ватикана како ће те аргументе сада тумачити.
„Ми смо казали оно што се историјски десило, да је Степинац био једна од водећих личности тога времена и да ништа није учинио да заштити један народ, једну цркву. А могао је. Нисмо добили одговор, али како смо закључили, о нашим аргументима се озбиљно размишља. И предсједнику Србије Томиславу Николићу речено је да папа не жури с канонизацијом Степинца“, казао је патријарх.
Поглавар СПЦ је додао и да се нада одласку у Ватикан тим поводом.
„Изражавамо жељу за посјету поводом приједлога папе Фрање да се формира комисија у случају Степинац и размотри генеза свих догађаја Срба и Хрвата из тог периода“, рекао је српски патријарх.
Хрватски Јутарњи лист јуче је објавио писма српског патријарха и оцијенио да је због њих канонизација Степинца доведена у питање и да Ватикан неће прескочити аргументе СПЦ-а који се тичу Степинчеве ратне прошлости.
„Ми вас, Ваша светости, молимо да питање канонизације кардинала Степинца скинете с дневног реда и препустите непогрјешивом суду Божјем“, навео је патријарх Иринеј у првом писму упућеном папи Фрањи.
Тагови: Алојзије Степинац, Папа, Патријарх Иринеј, Хрватска