Папир је прљав, ал‘ ја сам чист: Специјалан метод притиска Америке против Србије

Нон-пејпер дипломатија је изум великих сила у односима са слабијим. Циљ им је да саопште захтеве, а да друга страна не може да се брани цитирајући те захтеве пошто папир није званичан. На удару тих уцена је и Београд.

Сједињене Америчке Државе и западне земље доставиле су план решења косовског проблема председнику Србије Александру Вучићу, пише дневник „Блиц“ и наводи да је план бољи по Србију од свих ранијих, али да и даље није прихватљив за Вучића.

Случајеви таквих понуда, такозваних нон-пејпера, нису новост кад су у питању политичке прилике везане за Србију. Уговарају се званични састанци, дипломатски форуми, округли столови, преговори, дипломатски сусрети, али се често чује да праве понуде долазе ван тих састанака и да се тако и договарају права решења.

Империјастички метод преговора

Нон-пејпер дипломатија је новијег датума у односу на класичне дипломатске методе, појашњава за Спутњик бивши дипломата Живадин Јовановић и представља метод англосанксонске и англоамеричке дипломатије чија је основна карактеристика неформалност и отвореност.

„То практично значи да велике силе према правилу саопштавају своје захтеве, оцене и ставове усмено у министарствима спољних послова друге земље, али истовремено о тим ставовима који су усмено саопштени, остављају и нон-пејпер — то је ’не-папир‘, који јесте папир. Он садржи, црно на бело, сва очекивања и све захтеве према правилу које поставља нека велика сила некој слабијој сили, односно земљи мање моћи“, прецизира Јовановић за Спутњик.

То омогућује јасноћу комуницирања, али и да тај дипломата „штеди“ земљу иницијатора и штити велику силу да се на такав непостојећи папир не може позивати и да се тај папир не може цитирати.

„То је у ствари производ великих сила у њиховим односима са слабијим земљама и то је у суштини, рекао бих, један империјалистички метод. Да саопштим шта од тебе тражим, а да ти не можеш ничим да се браниш цитирајући моје захтеве или текст који ти је предат“, конкретан је Јовановић.

Коментатор Жељко Цвијановић каже за Спутњик да је за појам „нон-пејпер“ његова генерација чула 2001, кад је из Вашингтона стигао нон-пејпер за Војислава Коштуницу и Зорана Ђинђића, председника Југославије и премијера Србије у то време, да бивши председник Југославије Слободан Милошевић мора до 31. марта те године да буде ухапшен.

„Било је ту још, колико се сећам, 13 њихових захтева, али смо тада схватили да је реч о прљавим преговорима чистих руку. Наиме, ја вам дајем оно што очекујем од вас, то што захтевам је често врло понижавајуће и одвратно, али то је нон-пејпер, ја сам потпуно чист“, напомиње Цвијановић за Спутњик.

Дакле, ако ви покушате да се позовете на тај папир, прецизира даље тај коментатор, ја врло лако доказујем да тог папира нема.

„Нон-пејпер је, иако то није његова искључива карактеристика у дипломатији, постао једно од специјализованих метода преговора великих са малима. После тог нон-пејпера 2001, бог зна колико је било оних за које знамо, а ко зна колико је још оних за које не знамо“, истиче Цвијановић.

Јавност, добар начин одбране

То је у једном моменту постао доминантан начин преговора, констатује он, где захтеви нису формализовани и онда се вама чак омогућава да са својим бирачима причате на један начин, па да кажете и Косово и Европска унија, а заправо све време на нон-пејперу пише или Косово или Европска унија.

„У сваком саобраћају јачег и слабијег, мислим да мали, односно слабији, ако је заиста решен да се брани, мора да позове јавност као свог савезника. Ако је председник Србије Александар Вучић заиста добио тај нон-пејпер, сматрам да би требало до краја јавности да представи шта се од њега и Србије захтева и на који начин он мисли да се томе или одупре ил не одупре“, сугерише Цвијановић.

Сматрам да је овде сад простор за тактизирање јако смањен, наглашава Цвијановић за Спутњик, а даље тражење простора за тактизирање може нас увести у врло мирне воде, али након што ангажујемо домаћу јавност.

„Пазите, ово је врло дрзак нон-пејпер. Он вам даје сада резултате преговора које ви тек треба да водите са Албанцима. Даје вам на потпис завршни документ, а преговори још нису ни почели. Са тиме бих упознао и светску јавност и Уједињене нације, да се људи изјасне, шта је то, на који начин се данас разговара у светској политици“, категоричан је Цвијановић.

Не треба ту бити идеалиста, резонује Цвијановић, то не значи да ће они дићи руке од Косова после тога, али ће значити да је наша истинска борба почела.