Систем за ПВО „Панцир С1“, који би могао у понедељак заједно са руским министром одбране Сергејом Шојгуом да стигне у Београд, може да открије мете на 50 километара, упути по две ракете на осам циљева истовремено, испали 2.500 граната у минуту из двоцевних топова. Један је од најсавременијих система – убица ваздушних претњи.
Уолико се обистине те незваничне најаве, Србија ће бити једина земља у региону која ће поседовати овај ПВО систем.
Систем за ПВО „Панцир С1“ тактички је систем који служи за заштиту појединих стратешких објеката или војске, као што су аеродроми, велика предузећа, градови, јединице на ратишту. Оквирно, један систем може да штити простор борбеног распореда једне бригаде у одбрани.
Проф. др Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума, објашњава за Спутњик да је то хибридни систем који се састоји од топова и ракета. Аутономан је, али може да се умрежи у формацију или распореди засебно.
„Намењен је за дејство по свим ваздушним циљевима – од авиона, беспилотних летелица, авио-бомби, крстарећих ракета и других минијатурних циљева, имајући у виду перформансе осматрачких система и система за ватрено дејство“, објашњава Ковач.
Калибар топова је 30 милиметара и двоцевни су. Могу да испале око 2.500 граната у минуту, док је брзина граната на устима цеви око 960 метара у секунди. У борбеном комплету налази се 1.400 граната. Ефикасан домет топова је до три километра увис и до четири километра удаљ.
Топови се у борбеном модулу могу покретати кружно, у великом распону углова од -9 до 85 степени. Способни су да гађају циљеве који достижу брзину од чак 1.000 метара у секунди.
Ракетни систем „Панцира С1“ поседује 12 ракета, које могу да погоде мету у ваздуху на висини до 15 километара и даљини до 20 километара. Овај систем може да са осам ракета истовремено гађа четири циља, са вероватноћом погађања од 70 одсто по ракети. Пошто се обично шаљу две ракете по циљу, вероватноћа погађања је велика.
Систем има и врло ефикасне радаре за откривање циљева у ваздушном простору – у кружном појасу од 360 степени може да уочи мете на даљини до 50 километара, у зависности од врсте летећег објекта. Авионе открива на око 36 километара, а ракете и бомбе на 32 километра. Откривање на тим дистанцама даје довољно времена операторима да изаберу одакле и чиме ће дејствовати – топовима или ракетама.
Ковач сматра да, добијањем оваквог система, противваздушна одбрана Србије постаје квалитетнија и да је то значајно и за обучавање командног кадра у јединицама ПВО, па ако би се у будућности арсенал проширио, имали бисмо и оне које би њиме знали да управљају.
„Имамо изузетно способно људство, које већ има предзнања и прошло је обуке за овај систем, тако да ћемо га врло брзо имати у оперативној употреби. Његов распоред и место у структури ПВО Србије се већ зна, односно, познато је које ће стратегијске објекте и групације војске штитити“, истиче саговорник Спутњика.
Према његовим речима, овај систем има престижне карактеристике у односу на остале системе тог типа у свету, што је потврђено на актуелним ратиштима, првенствено у Сирији.
„Некада је овако нешто за нас било незамисливо, поготово у време агресије. Овај систем је због своје ефикасности прозван „убица претња из ваздуха“, а по искуствима у Сирији, увек је одреаговао правовремено и у целости заштитио локације које је требало“, рекао је Ковач.
Споразум за набавку једне батерије „Панцира“, коју чини шест система, закључен је прошле године, а први део испоруке могао би да стигне са руским министром одбране Сергејем Шојгуом, који ће посетити Београд 17. фебруара.