Ове године у Призрену: Спасавање српске светиње коју су минирали екстремисти не сме да се одлаже

Почело је рашчишћавање једине преостале необновљене српске светиње у Призрену, цркве Светог Николе. Рајкову цркву из 14. века 1999. године минирали су албански екстремисти. Срећом, а Призренци кажу, божијом вољом, сав динамит није експлодирао, па ће бити могуће сачувати ову вредну светињу.

Вест о дозволи за почетак радова, односно рашчишћавање дворишта цркве, стигла је са Косова и Метохије пре три недеље, управо на дан храмовне славе, празника Светог Николе, а обнову је владика рашко – призренски Теодосије благословио пре годину дана.

Почиње обнова српске светиње у Призрену

Млади призренски парох, професор Богословије у том граду, отац Јован Радић не крије радост због прве конкретне акције везане за храм. Он каже да је велика срећа у несрећи – божија воља, да није експлодирао сав динамит који су албански екстремисти у њу поставили, свакако биће пуно посла, црква је видно оштећена.

„Део спољашњег зида је порушен, а унутра је испуцала. Фреске су такође оштећене. Била је тако запуштена све до пре неколико недеља, када смо почели са рашчишћавањем порте Рајкове цркве и са постављањем ограде. Храм је у тако лошем стању да се плашимо за децу која се играју у том дворишту, да не падне бетон, неки зид, да неко не погине“.

Средњовековна светиња саграђена је у призренском насељу Поток мала. Некад је црква поседовала 15 винограда у градском метоху, њиве, воћњаке, чак и дудове за храњење свилених буба и три куће у центру града.

Рајкова црква још од цара Душана

Рајкова црква се помиње у Светоарханђелској хрисовуљи цара Душана, приложио ју је, заједно са другим бројним црквама, својој задужбини, Манастиру Светим архангелима, и својој гробној цркви.

„Црква је првобитно саграђена у 14. веку, али је у време Турака порушена. Обновљена је 1857. године у време епископа рашко – призренског Мелентија. Касније је у порти цркве изграђена школа која је добила име по свом ктитору Младену Угаревићу. Међутим, у време комуниста, земљиште цркве је конфисковано и пребачено у власништво државе“, објашњава парох и додаје да је храм до 1999. био зимска капела призренских богослова.

Пре неколико месеци процену стања грађевине су обавили стручњаци Републичког завода за заштиту споменика куллтуре из Лепосавића, заједно са колегама које су дошле из Завода у Нишу.

Новац важан, али не и најважнији

Утврдили су да је црква у јако лошем стању, да је потребно што пре започети обнову и конзервацију, а прикупљање новца почело је пре годину дана. Основан је и Одбор за обнову цркве Светог Николе Рајкове у Призрену.

Новац је важан, али у обнављању православних светиња на Косову и Метохији није на првом месту. Треба решити безброј административних проблема са локалним властима. Ниједна обнова није прошла глатко, чак ни цркве Богородице Љевишке, у коју су упрте очи светске јавности, јер је под заштитом УНЕСКО. Отац Јован се нада да ће добити дозволу за обнову.

„Прву фазу обнове радимо уз помоћ мисије ОЕБС-а овде на Косову и Метохији, они су нам у приличној мери изашли у сусрет, помогли и финансијски, имамо јако добру сарадњу са том међународном мисијом. Наравно, потребне су нам и дозволе локалних градских власти, треба да добијемо дозволу од нашег Завода, а затим од косовских власти. Све радимо у сарадњи са мисијом ОЕБС-а која је посредник у овој причи“, објашњава отац Јован.

Овај млади свештеник додаје да је заправо већ прикупљен највећи део средстава за обнову Рајкове цркве, да је потребно још само мало да се дође до бројке која може да покрије радове и конзервацију.

„Пре две године почели смо са акцијом прикупљања средстава за обнову цркве Светог Пантелејмона у Поткаљаји која је такође била запаљена, локалном становништву је служила као депонија. Скупили смо 12 хиљада евра и успели да је обновимо. Када су људи видели да смо нешто урадили са тим новцем, одазвали су се и у прикупљању новца за обнову цркве Светог Николе, која је последња необновљена у самом граду. За веома кратко време активирали су се Призренци расељени по Србији и иностранству. Јавлили су се и други људи добре воље који су желели да себе уткају у ту светињу“.

Узор су задужбине Немањића

Ктитор ове цркве Рајко Киризимић био је јако богат човек и велики задужбинар, као и већина властелинских породица у Призрену. Радили су по узору на задужбине Немањића, а оне су по њима добијале и имена.

Тако поред великог Саборног храма Призрен има цркву Светог Ђорђа Руновићеву, коју су подигла браћа Руновић. Преко пута, такође у центру, на шадрвану, налази се црква Светог Николе Тутићева, подигли су је Драгослав и Бела Тутић, она је такође пострадала, 17. марта 2004. године. Обновљена је, као и црква Светог Спаса која је задужбина Младена Владисављевића.

На питање колико ће коштати обнова Рајкове цркве отац Јован каже да га више плаши чињеница што је црква на општинском земљишту, које никада није враћено цркви. Ипак верује да ће истрајати и у овом послу, обнови последње светиње у Призрену која је страдала, која је, каже, вредна и важна за све Призренце, јер је траг богате историје и културе града на Бистрици.

Отац Јован има још једну поруку:

„Као што обнављају светиње, волели би и да се људи врате, али и да дође што више људи са стране, да обиђу Призрен и његове светиње. Саме цркве немају функцију без људи. Потребно је да људи што више долазе, да се враћају, да се нешто уради по том питању. Нама који смо ту све време много значи свака посета, сваки долазак, обилазак, изоловани смо од средине са нашим људима. Даће бог, васкрсле су цркве, даће и да се људи врате“.

Сви који желе да помогну спасавање овог значајног споменика културе могу то да учине уплатом на рачун Црквене општине Призрен број: 205-171950-84, позив на број: 19-12-2021.