Откуд баш сада? Огољени притисак ЕУ бирократа да Србија уведе санкције Русије

CC0 / /

Европска Унија користи антируску агенду за притисак на Србију, како би се наша земља одрекла кључне подршке у УН везано за питање Косова и Резолуције 1244 која међународноправно подржава позицију Србије. Управо то ради Жозеп Борељ када од Србије тражи да уведе санкције Русији, а ни једном речју не спомене да Приштина још није формирала ЗСО.
Овим речима научни саветник Института за европске студије Александар Гајић коментарише изјаву високог представника ЕУ за спољну и безбедносну политику Жозепа Бореља дату након састанка министара спољних послова ЕУ са шефовима дипломатија држава Западног Балкана.

Притисак на Србију поводом КиМ

Два и два је лако сабрати, наводи Гајић – Поглавље 31 о усаглашавању кандидата за чланство у спољној и безбедносној политици подразумева усклађивање политика. У том контексту, Борељова изјава не би представљала ништа ново. Била би то изјава типична за представнике бриселске бирократије и врха ЕУ везане за придруживање Србије.
„Међутим, проблем је у томе што држава није обавезна да усклади све своје спољнополитичке активности док не постане чланица ЕУ. Тако да је то један вид притиска. Ја то тако тумачим пошто се ради о поруци са састанка министара спољних послова земаља чланица ЕУ и њихових колега са Западног Балкана, где је присутно и Косово и где се у контексту антируске агенде поново врши притисак на Србију“, истиче Гајић.
Према његовим речима, прича о „нормализацији“ односа са такозваним Косовом користи се као повод да се Србији експлицитно тражи да промени свој однос према Русији и на тај начин се одрекне главне међународне подршке. Тако би, кроз тај споразум о „нормализацији“ Србија признала једнострано проглашену независност Косова и одрекла се дела територије на штету сопствених националних интереса, сматра наш саговорник.
„С друге стране, представља се да је чланство у ЕУ врхунски национални интерес Србије, што, заправо, није тачно. Пуноправно чланство било би у интересу Србије када услов не би био одрицање од КиМ, али у овом случају, јасно је да би Србија зарад малог добитка морала да поднесе огроман и ненадокнадив губитак, а то је управо оно што се у овој изјави може видети“, додаје он.

Чудно што Борељ не спомиње ЗСО

Према Гајићевим речима, чудна је и Борељова изјава о стању на Косову и Метохији. Док, са једне стране, ЕУ поздравља наставак „конструктивног дијалога“ између Београда и Приштине, са друге ниједном речју не спомиње формирање Заједнице српских општина.
„Не спомиње ни њене надлежности, нити се било какав притисак врши на Приштину да она то спроведе као услов свих услова, него се даје једна општа формулација, а онда се опет врши притисак на Србију поводом Русије. Тако да је то једна непринципијелна политика која није од јуче и која се понавља стално у новом и новом руху. Само што је све огољенија и интензивнија и провиднија. Или што би на Западу рекли, све транспарентнија“, истиче он.
Према Гајићевом мишљењу, притисци из Брисела на Србију да спроведе европску антируску агенду ће се наставити. Неће бити јачи, али ће се све чешће помињати.
Подсећамо, високи представник за спољну и безбедносну политику Европске уније Жозеп Борељ изјавио је да одржавање блиских веза Србије са Русијом није компатибилно са њеним процесом придруживања ЕУ и да то штети њеним националним интересима.
У вези са дијалогом Београда и Приштине Борељ је рекао да је брза и потпуна примена свих споразума постигнутих у дијалогу Београда и Приштине једини пут ка нормализацији, као и да тензије и међусобне провокације морају да се окончају.
sputnikportal.rs, Никола Јоксимовић
?>