Отимање Високих Дечана: Приштина осам година одбија да манастиру врати 24 хектара манастирског имања

Непуних осам година од одлуке Уставног суда тзв. Косова о враћању 24 хектара земљишта манастиру Високи Дечани, који је одлуком Унеска стављен на списак угрожених споменика, читав процес није одмакао ни корак од судског решења.

Локалне власти у у Дечанима одбијају да спроведу одлуку, тзв. међународна заједница реагује повремено понеким млаким саопштењем о потреби поштовања закона, док саме косовске власти понављају мантру о “Милошевићевим временима” као и да та земља никада није припадала манастиру већ је “поклоњена Високим Дечанима”.

Суштина свега јесте да манастир који је годинама изложен нападима екстремних Албанаца и који 24 сата дневно чувају војници КФОР-а није, и нико не зна кад ће, и физички доћи у посед земљишта које му припада чак и по одлуци тзв. косовског правосуђа, односно, када ће промена коју је наложио суд бити коначно уписана у косовски катастар.

Најновија реакција међународне заједнице стигла је јуче од шефа Еулекса на Косову Пјетра Барбана који је рекао да је “судска одлука о враћању земљишта манастиру Високи Дечани обавезујућа за Приштину“.

Барбано је на друштвеним мрежама објавио да “одлука из 2016. обавезује све појединце и установе, без изузетка”.

“Довођење у питање одлуке Уставног суда подрива независност правосуђа, нарушавајући владавину права”, навео је Барбано.

До истог закључка, само четири године раније, дошли су и шефица канцеларије ЕУ на Косову, амбасадорка Наталија Апостолова, и Јан Брату, шеф мисије ОЕБС-а који су апеловали на косовске власти да “спроведу одлуку уставног суда од 19. маја 2016. године”, уз позив “да општина Дечани и све косовске институције подрже владавину закона као један од стубова слободног и демократског друштва”.

Игуман манастира Сава Јањић је још пре четири године изјавио да је циљ локалних власти да се земљиште отме како би преко манастирских њива био изграђен пут.

Јањић је тада објаснио да се 24 хектара не уписују у катастар као посед манастира јер се томе противе локалне власти, општина Дечани, “иза које стоје најмоћнији кланови овог дела покрајине под јаким утицајем Рамуша Хардинаја, који је свих ових година био највећи противник решавања овог питања и без кога се у овој општини ништа не може догодити”.

Четири године касније, Рамуш Харадинај није више премијер Косова, међутим ни под влашћу Аљбина Куртија, нема по овом питању напретка, шта више…

Локалне власти из Дечана остају у међувремену при тврдњи да поменута 24 хектара манастирске земље припадају друштвеним предузећима “Арико” и “Иљирија” и да та земља “никада није припадала Високим Дечанима”. У истом контексту је и теза да је Уставни суд тзв. Косова својом одлуком уствари “легализовао одлуку Слободана Милошевића из 1997. године када је одлучио да ту земљу поклони манастиру”.

Пре одлуке Уставног суда Косова, спор око манастирског земљишта Високих Дечана трајало је пуних 16 година. Пре 12 година, 2012. Врховни суд тзв. Косова потврдио је манастиру власничко право на 24 хектара земље, али су локалне албанске власти у Дечанима реаговале захтевом да се “прогласе неважећим све одлуке, закони и други акти из периода 1990. – 1999. године када је Југославију водио Слободан Милошевић”.

Причу о Слободану Милошевићу који је, наводно, поклонио Дечанима 24 хектара земље, поновила је недавно и председница тзв. Косова Вјоса Османи која је рекла да “враћање земље Високим Дечанима не би требало решавати према одлукама Слободана Милошевића”.

Из манастира су тада одговорили да Слободан Милошевић није био укључен у одлуку којом је 1997. године манстиру враћено 24 хектара земљишта и да је та одлука заснована на праву Високих Дечана да добије барем део од 700 хектара имовине колико је манастиру одузето 1946. године од стране комунистичких власти. Из манастира су поводом изјаве Османи тада упитали и “због чега на десетине хиљада одлука из тог времена које су у корист Албанаца нису такође аутоматски незаконите”.

“Зашто би овај дискриминативан став требало да се односи само на земљиште манастира Високи Дечани? И зашто одлука Уставног суда Косова о земљи манастира Високи Дечани није спроведена већ седам година, без икакве правне одговорности локалних представника”, упитали су тада из манастира подсећајући да је Уставни суд тзв. Косова 2019. године послао писмо манастиру као одговор на жалбу због неспровођења судске пресуде о земљи, и још једном потврдио да је одлука Уставног суда из 2016. године правно обавезујућа”.

Враћање земље Високим Дечанима било је предмет и годишњег извештаја Стејт Департмента о верским слободама на Косову током 2022. године у коме је констатовано да “општински званичници Дечана и централна влада и даље не спроводе одлуку Уставног суда из 2016. године којом је манастиру признато власништво над 24 хектара земље”.

У извештају је констатовано и да упркос новој одлуци Уставног суда из 2021. године који је питање проследио државном тужиоцу, на крају године тужилац није покренуо кривични поступак против службених лица одговорних за добијање извршења одлуке.

У процес се накратко, на питање “Радија Слободна Европа” укључила и влада Аљбина Куртија из које на питање овог медија да ли су за или против спровођења одлуке Уставног суда одговорили да ће “Влада Косова бити максимално посвећена очувању легитимних права манастира Дечани који је део богатог културног наслеђа Косова”.

Занимљив је и став приштинског професора међународних односа Дорајета Имерија који је недавно у изјави медијима рекао да је “Косово изгубило битку за земљиште око манстира Високи Дечани”, али је поменуо и могућност да се “пропуст косовског правосуђа исправи”.

“Уставни суд је донео одлуку у вези земљишта око манастира Дечани. Знам да је Уставни суд гледао само процедуру одлучивања, а не и закон и колико знам суд се бавио нечим другим”, рекао је Имери.

По његовим речима, “логика је таква да је Косово ту битку изгубило јер је једна од косовских институција рекла да је то питање у реду и да треба да се спроведе. Професор је додао да “тај пропуст косовског правосуђа, односно косовског политичког система може да се исправи кроз поновљено суђење пред судом који је у Савету Европе”.

У новијој, паралелној албанској историји, наводи се иначе да су имања манастира Дечани припадала племену Гаши које је и подигло овај “албански манастир”.