Говорећи о плану од девет тачака који је за решење кризе на северу Косова и Метохије промовисао председавајући ОЕБС-а, македонски шеф дипломатије Бујар Османи, некадашњи шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић поставља питање колико је ова организација уопште легитимна да се бави јужном српском покрајином.
Он подсећа да је ОЕБС на питању распада бивше Југославије погазио принцип неповредивости граница, који је један од темељних принципа на којима је ова организација основана.
Принцип неповредивости граница ревидиран је на случају Југославије, са процесом на Косову и Метохији који још није завршен. Тако се, према Јовановићевим речима, поставља питање да ли ОЕБС уопште може да се појављује као уважавана институција.
План Запада – натерати Србију да се помири са отимачином КиМ
Много папира и планова у вези са решавањем питања Косова и Метохије је у оптицају – сви су слични, неки су краћи, неки дужи. Али, све у свему, сви нагињу ка томе да се Србија примора да се сложи са свршеним чином који су земље Запада умислиле да су учиниле када су признале независност КиМ. Тако је и са ОЕБС планом, сматра Јовановић.
„То им је сада, због ситуације у Украјини, још неопходније јер им јако смета да инсистирају на неповредивости граница чланица ОЕБС-а, када су они сами, не само повредили, него су разбили целовитост једне земље чланице, Србије. И сада немају моралну и политичку легитимацију да друге могу да оспоравају и кажњавају“, каже он.
Сви „планови“, па и Оебсов, израз је хитности да се промотери косовске независности што пре ослободе те неугодне хипотеке и да Србија буде кооперативна, односно, да ради на уштрб својих интереса и да призна оно што су други против ње произвели, додаје наш саговорник.
„Пошто се то не да лако спровести, довијају се на разне начине, пуштају у циркулацију разне папире, уже или шире. И сви се своде на једно те исто, да је Србија та која треба да даље попушта, а Косово да остане недодирљиво чедо њихове политике које се помало понаша немирно. То све доприноси њиховој општој политици, да се Србија натера на харакири, на одрицање од дела сопствене територије“, наводи Јовановић.
Планови – бацање прашине у очи
Осим хитне жеље да се косовско питање затвори на штету Србије, а у корист Приштине и Запада и да се јавности баца прашина у очи наводним мировним иницијативама, за нашег саговорника ни у једном документу, па ни ОЕБС-овом, нема ништа ново.
„Све оне полазе од „добрих жеља и конструктивних напора“ западних организација. Али, циљ је исти већ више од две деценије, само што сада добија на убрзању и већој агресивности“, сматра он.
Ради се о политичко-психолошкој борби која за циљ има да Србији ситуацију у вези са Косовом и Метохијом учине неподношљивом из више углова. Запад користи притиске и све мање увијене претње које треба да ситуацију у Србији изморе и замрсе до те да постане, како Јовановић каже, онесвешћена како би пристала на све.
То је, како Јовановић каже, сизифовски посао и нема могућности да буде остварен јер је неправда почињена над Србијом и кршење међународног права толико флагрантно и узнемиравајуће да не може да буде склоњено са стране.
Ни једна држава којој се таква неправда чини, не може да се понаша другачије од тога како се понаша Србија, што произилази и из чланства Србије у Уједињеним нацијама, закључује Јовановић.
Подсећамо, Османи је, у својству председавајућег Оебсом, на друштвеним мрежама објавио план од девет тачака којим се предвиђа да Приштина повуче специјалне снаге са севера КиМ, а Србија да смањи борбену готовост војске, да редовна полиција, уз Кфор и Еулекс одржавају безбедност на северу, престанак протеста и омогућавање запосленима да се врате на радна места у општинама, да током лета градоначелници четири општине поднесу оставке, а да се нови избори одрже ове године.
Планом је предвиђено и да Оебс прати изборни процес, укључи младе у програме помирења, као и да „подржава добронамерну примену договорених одредби и наставак садржајног дијалога“.
У основи, Османијев план, доста је сличан плану од осам корака, за који албански медији тврде да су га предложили ЕУ и Квинта на самиту Европске политичке заједнице у Кишињеву.
