Отац Јустин: Косметске Светиње су чувари Косова – Имало је у свако вријеме Бранковића али је увијек било и Обилића

Отац Јустин (Мреновић) игуман манастира Подластва Грбаљска, рођени Пећанац, говорио је за емисију “Косметска кандила“ о Витомирици и Пећи свог дјетињства, великим Светињама Пећкој Патријаршији и Високим Дечанима, предивним пећанским обичајима и људима који су обиљежили његов живот.

Рођен 1979. године у Витомирици отац Јустин каже да је имао срећно дјетињство али пуно стрепње, јер се увијек осјећала напетост да ће се догодити управо оно што се и догодило 1998. и 1999. године.

,,Осамдесетих турбулентних година стрепјели смо од стално најављиваних ,,крвавих петака“, ,,крвавих уторака“ ,,крвавих прољећа“ које би донио албански устанак“- каже отац Јустин.

Игуман манастира Подластва каже да му је породица и са очеве и са мајчине стране била побожна, да је са дједом по мајци често одлазио у Пећку Патријаршију која му је била друга кућа. Бака по оцу била му је из Подгорице и сјећа се када је причала да је као дијете одлазила у манастир Дајбабе на часове вјеронауке. Никада, говорила је, није легла да спава а да се претходно није помолила Богу. Један од лијепих обичаја којем их је научила јесте и тај да се ујутру, након устајања три пута умију у име Оца и Сина и Светога Духа.

Од оца Јустина смо чули понешто и о старим Пећанцима који су сачували јужњачку побожност, која је цио један свијет схватања, обичаја и вјеровања укоријењених у вјери за коју су били спремни и да страдају, о људима о којима смо могли да читамо у Станковићевим књигама.

Отац Јустин је посвједочио да је велики печан у његовом животу оставила, “највећа међу српским игуманијама“, по ријечима Митрополита Амфилохија, мати Февронија Пећка.

“Питао ме једном Митрополит Амфилохије, док смо гледали мати Февронију како се удаљава: -Је ли, шта мислиш да ли је Света Петка била другачија од ње? И сам одговорио: – Није, исте су то душице“- сјећа се отац Јустин.

Одрастао је и уз деда Милана Гојковића, који је био црквењак педесет година, а који му је постао учитељ и најбољи друг иако је постојала огромна разлика у годинама.

Отац Јустин каже да и дан данас носи крст који је прије тридесет три године добио од Митрополита Амфилохија, приликом првог сусрета са њим, тада Епископом банатским у Пећаршији. Подијелио је са нама и своја сјећања на блаженог спомена оца Луку (Анића) који му је касније постао игуман у Цетињском манастиру.

Отац Јустин се сјећа да је 26. јуна 1999. године напустио је Витомирицу.

“Најтежа ми је била ноћ уочи одласка и јутро кад смо отишли да се поклонимо и да се опростимо с Мајком Божијом у Пећкој Патријаршији и са сестрама Пећаршије. Да није у нас била усађена вјера не би могли ни да преживимо све те животне ломове. Сидро вјере је оно које нас је спасило. Светиње су оне које се боре за нас на Косову. Оне су чувари Косова. Имало је у свако вријеме Бранковића али је било и Обилића. Опет ће засијати часни крст на нашим Светињама и нићи нови божури који ће нас напајати сјећањем на косовске јунаке “- каже отац Јустин.