„Наша заједница се осећа веома угрожено. Не можемо да говоримо спокојно и опуштено када нестајемо са Косова“, упозорио је данас у Приштини игуман манастира Црна Река, отац Андреј. Упозорио је и на покушаје историјског ревизионизма, односно настојања да се светиње СПЦ представе као албанске. „Када власт подржава ревизионизам, не можемо да се осећамо добродошло“, рекао је отац Андреј на конференцији „Друштвена кохезија у подељеним друштвима“.

Игуман манастира Црна Река и професор на Призренској богословији, отац Андреј, каже да „одређени догађаји и поруке које се шаљу у јавној сфери“ од стране високопозиционираних политичара отежавају живот Србима и самој цркви.

„Парохијски свештеници имају јасне и прецизне податке о томе да се број Срба на Косову смањује, дакле наша заједница нестаје. Смањује се учешће у овом друштву, како у процентима, тако и у реалним бројевима. Иако не можемо за то кривити само репресију друштва, институционални притисак који постоји у великој мери је за то одговоран.“

Покушаји ревизионизма опасни

Као један од проблема, отац Андреј је навео да посебно забрињава промовисање ревизионистичке историје.

„Првенствено, оно што нас брине јесте промовисање ревизионистичке историје, којом се тврди да су српске православне светиње и манастири заправо албанске светиње и манастири. То је за нас веома опасно, иако је са научне тачке гледишта готово смешно — кад не би било трагично. Људи, читајући то, могу да помисле да је то истина, па није необично што нас у неким случајевима виде као окупаторе. Иако је познато да, ако било ко макар мало загребе кроз историју и традицију — говорим и о Албанцима — може видети да су ти односи веома дубоки и да је албански народ често уважавао српске православне светиње и бранио их управо као српске православне светиње.“

Отац Андреј је казао да је један од проблема и куповина српске имовине, нагласивши да се за српску земљу плаћају необично велике суме на, како је навео, стратешки важним местима за српски народ.

„Волели бисмо да се надлежне власти мало дубље позабаве тиме одакле долазе та средства и на који начин су стечена. Мислим да би ту могли да открију много тога занимљивог за органе гоњења.“

Поновио је да се Срби као заједница осећају веома угрожено. „Наша заједница се осећа веома угрожено и ја вас молим да нас разумете. Не можемо да говоримо спокојно и опуштено у ситуацији када видимо да практично нестајемо са Косова, а у јавној сфери никада нећете чути да су Срби важан део мозаика народа, историје, културе и религије који овде одвајкада постоји. Покажите ми један пример да је неко то рекао. Регистровали смо код врло високих ауторитета на Косову неку врсту потребе да се СПЦ стави у контекст кршења закона, угрожавања мира и стабилности, а ништа не би могло да буде даље од истине. Наш епископ Теодосије никада није давао политичке изјаве нити је покушавао да допринесе неразумевању и поделама — осим када је то било неопходно. 2018 године, када је постојала опасност од поделе Косова, СПЦ је, на челу са епископом Теодосијем, снажно устала против тога“, казао је Андреј, истичући да су због тога били нападани.

Недостатак емпатије

Игуман манастира Црна Река оценио је као штетне и неосноване оптужбе на рачун СПЦ у вези са нападом у Бањској 2024. године.

„Сви докази које су прибавили и Косовска полиција и Еулекс говоре супротно — да ни сама црква, ни манастир Бањска нису имали никакве везе са тим догађајем. Напротив.“

Приметан је, казао је, и недостатак емпатије у јавној сфери, али и међу верским лидерима — нико од њих није јавно устао против ревизионистичких наратива нити их критиковао.

Отац Андреј је на панел-дискусији „Улога верских лидера у друштвеној кохезији“ учествовао заједно са проф. др Исљамом Хасанијем, деканом Факултета исламских студија, и др дон Микелом Сопијем из Католичке цркве на Косову.