Остала су три стуба: НАТО изгубио битку за душе грађана Србије

После две године готово беспризорног притиска сваке врсте, Запад је изгубио битку за душе српских грађана – три идентитетска стуба српске јавности постали су: противљење увођењу антируских санкција, независности Косова и чланству Србије у НАТО.
Овако главни уредник Нове српске политичке мисли, др Ђорђе Вукадиновић за Спутњик коментарише налазе истраживања које је његова кућа урадила за РТ Балкан.

Према резултатима истраживања, подсећамо, огроман проценат испитаника означио је Русију као Србији највише пријатељску државу, а број оних који се противе томе да Србија уведе санкције Русији је, у односу на пре две године – порастао.
Резултат притиска Запада – мањи од нуле
На основу резултата истраживања, противљење увођењу санкција Русији, као и противљење косовској независности и српском чланству у НАТО, аксиоми су којих би се свака политика Србије морала држати ако јој је иоле стало до тога да буде означена као демократска, каже Вукадиновић.
„Дакле, после две године, да резултат притиска на јавно мнење буде, не нула, него негативан, говори сам за себе. И ту посебно треба истаћи да у том противљењу санкцијама има квантитативне, али нема суштинске разлике између оних који оптирају за власт, опозицију и тако даље“, наводи он и додаје да је то можда најважнији утисак који истраживање оставља.

Грађани Србије БРИКС доживљавају као економско-културолошку алтернативу евроатлантским интеграцијама и због тога је стекло већинску наклоност већине грађана Србије.
На питање, да ли подржавају успостављање најчвршћих веза са Русијом, Кином и другим чланицама те организације, 68,8 одсто изјаснило се позитивно. Тој сарадњи се противи 12,8 одсто испитаника док двадесетак процената анкетираних нема став.

Спектакуларна пропаст западне кампање
На узорку од 1.000 испитаника, на питање без понуђених одговора, сваки трећи, односно чак 30,2 одсто људи који су се изјаснили – изабрало је Русију као Србији најближу земљу. Следећи по популарности, са четири пута мањом учесталошћу јављали су се одговори: Кина (7 одсто), Мађарска (6,6 одсто) и Грчка (6,6 одсто).

За резултате се не може рећи да су изненађујући, каже Вукадиновић. Оно што је изненађење је разлика између Русије и других земаља које Срби сматрају пријатељским.
Изненађујућ је и одговор на питање о санкцијама Русији, наводи наш саговорник – и пре две године када је то питање постављено, отпор увођењу антируских санкција био је висок, чак 82,2 одсто. Сада је, после две године озбиљне, жестоке, вишеслојне антируске кампање и притисака да Србија уведе санкције Русији, проценат противљења санкцијама је порастао на око 84 одсто.

То је, објашњава наш саговорник, и фрапантан и помало необичан налаз, који се делимично може тумачити и старом мантром о српском инату. Међутим, ствар је, према његовим речима, много сложенија и озбиљнија.
„Није реч само о инату, мада јесте и то, с обзиром да је притисак за увођење санкција био толики, него реч и томе да се можда тај притисак, који има различите аспекте – медијске политичке, економске, геополитичке… изјаловио. Та кампања, не да није успела, него је спектакуларно пропала“, констатује Вукадиновић.

То што је антируска кампања у Србији пропала, не значи да ће притисци престати, већ да ће се фокус, вероватно окренути на неку другу страну, закључује Вукадиновић.

Према резултатима истраживања, санкцијама Русији противи се 83,2 одсто испитаних грађана Србије. Када се питање о уласку у ЕУ конкретизује, односно повеже са дефакто и дејуре прихватањем независности такозваног Косова проценат оних који подржавају чланство пада са 42 на свега 12 одсто. Противљење Европској унији расте на чак 76 одсто. У принципу, Срби немају ништа против ЕУ, али цену, која се од њих тражи за „улазницу“ у то друштво – неће да плате, наводи се у документу.