Ово је за Спутњик потврдио адвокат Срђан Алексић, који каже да за сада има око 2000 предмета људи углавном  из околине Врања и Косова и Метохије, где је НАТО и бацио највише муниције са осиромашеним уранијумом. У целом процесу ће му помагати адвокат Анђело Фјоре Тартаља, који је у правосудним институцијама у Италији остварио више од 170 пресуда у корист оболелих међу италијанским војницима који су боравили и у мисији на Косову и Метохији.

Италијански модел за доказ

И то неће бити све, додаје наш саговорник, јер ћемо добити и помоћ од италијанских институција које је користио и адвоката Тартаља.

„Адвокат Тартаља је успео да докаже анализом и да квантитативно верификује присуство тешких метала код оболелих, као и у средини одакле потичу оболели и у томе су му помогли вештачење Универзитетске клинике ‘Ла сапијенца’ у Риму, Института за нанотехнологије у Милану и, што је важно, Универзитета у Торину, и то је предочено у тужбама. Наш Закон о парничном поступку дозвољава вештачење из иностранства. Српски судови прихватају налазе из иностранства, па тако и из Италије. Ангажоваћемо и италијанске онкологе који су вештачили и у случајевима италијанских војника,“ објашњава он.

Упоредо са овим процесом Алексић ће затражити и да се подручја загађена осиромашеним уранијумом очисте.

Пала прва пресуда и у Фрацуској

„У међувремену смо Комисији за заштиту људских права и околину Уједињених нација поднели око хиљаду представки грађана с нашег подручја који сматрају да је њихова болест последица НАТО бомбардовања. Затражили смо од УН да пошаљу своја два независна истраживача, једног за заштиту животне средине, а другог за заштиту људских права. Сматрамо да су и УН дужне и обавезне да дођу и да испитају последице осиромашеног уранијума јер људи са тог подручја и после 20 година и даље обољевају и умиру, а територија је загађена и мислим да су они који су учествовали бомбардовању, дужни да то подручје очисте“, додаје он.

Наш саговорник каже да је Италија јесте прва, али не и једина држава ЕУ која је успела да да добије спор истим поводом и наводи да је први спор тог типа добијен у Француској, у случају војника који је боравио на Косову и преминуо од рака.

„Таквих случајева има и у Холандији и у Немачкој, али углавном се ти спорови заврше неком нагодбом…“, истиче он.

Алексић очекује да ће ово бити дуга и тешка правна борба али да ће, ако да резултат за појединца, и држава у неком догледном времену моћи да се позове на пресуде појединаца, уколико за то буде имала потребе иако држава има своје инструменте и правнике. Такође држава већ има формирану Комисију за узрочно последичне везе оболелих и осиромашеног уранијума и они су дали већ свој закључак о томе како се бомбардовање одразило на здравље деце после 1999. године.

Лондонски Би-Би-Си је у септембру 2018. године објавио тврдњу британског биолога Роџера Кофила да Србију у наредном периоду очекује најмање још 10.000 смртних случајева од рака, као последица НАТО бомбардовања осиромашеним уранијумом. Кофил је до ове прогнозе дошао у својој лабораторији у Јужном Велсу, а податке је изнео на лондонској конференцији о бомбардовању америчких и британских снага осиромашеним уранијумом у Ираку пре 23 године.

Изручили на нас 15 тона осиромашеног уранијума

Према НАТО извештају на Србију је изручен 31.000 пројектила са осиромашеним уранијумом или 15 тона осиромашеног уранијума, који је и у најмањим количинама изузетно канцероген и доводи до генских мутација и рађања потомака са психофизичким деформацијама.

Посебно је трагично што ће осиромашени уранијум, који је највише бачен на Косову и Метохији, и у деловима Пчињског округа уз македонску границу, остати на овом терену вечно, јер је његово време распадања чак четири и по милијарде година, а задржава се метар до два испод земље.

Биолог Кофил понавља да овога нису поштеђени ни војници КФОР-а, а ни болничари који су одмах после бомбардовања били у контаминираним подручјима, једном речју, сви који су се у то време затекли у овом делу Балкана.

Тужилаштво у Италији је својевремено покренуло истрагу због све већег броја оболелих војника од рака после њиховог боравка у мировним мисијама, укључујући ту и Косово. Према подацима италијанског Удружења жртава осиромашеног уранијума, преко 300 војника, који су били припадници НАТО трупа, умрло је од разних врста тумора, а преко 3.600 је оболело.

Своје тврдње биолог Кофил је поткрепио и примерима деце рођене са деформитетима, не само у Србији, већ и у Босни и Ираку, где су Американци, такође, у бомбардовању користили осиромашени уранијум.