ОПТУЖНИЦА: У затворима ОВК цивили понижавани, ломљене им кости и зуби, запомагали од болова

ИСКРА на Фејсбуку

фото: З. Шапоњић

Већи део доказа, имена жртава, сведока и најважнијих чињеница у оптужници против команданата ОВК у Хагу и даље је „закључано“, али на основу онога што се може прочитати у јуче објављеном документу на сајту Специјалног суда јасно се виде размере злочина за које су оптужени Хашим Тачи, Кадри Весељи, Јакуп Краснићи и Реџеп Сељими.

Наведене су појединачно све локације на Косову, као и две у северној Албанији, у којима су припадници ОВК на зверски начин мучили отете и заробљене Србе, „нелојалне“ Албанце, католике и остале које су сматрали за противнике ОВК.

Према наводима тужилаштва, оптужени се терете да су у периоду од марта 1998. до септембра 1999. вршили систематске и злочине ширих размера, у којима су жртве биле стотине недужних цивила. Конкретно и појединачно се описују злочини у нелегалним затворима ОВК у Ликовцу, Јабланици, Лапушнику, Волујку, Дреновцу, Малишеву, Бајгори, Лапаштици, Злашу, у Приштини, Клечки, као и Цахану и Кукешу у Албанији.

Стрељање у Малишеву и Клечки

Хапшења, притварање, дела окрутног поступања и мучења и убиства често су извршавана на основу спискова осумњичених сарадника или на други начин сумњивих људи, који редовно укључују лица српске, ромске или ашкалијске националности или особе за које су сматрали да имају личне или професионалне везе са српским властима или институцијама, пише у оптужници.

Оптужница наводи одређене датуме, места и конкретне случајеве почињених злочина.

Између осталог претпретресни судија у оптужном материјалу указује на случај када су припадници ОВК у Малишеву 18. и 19. јула 1998. држали затворено девет Срба из Оптеруше, као и 15 из Ретимља у пећини Волујак код Клине.

Наводи се да су увече 18. или 19. јула 1998. маскирани припадници ОВК у одвојеним групама одвели српске заточене цивиле у шуму и тамо их стрељали, док је један од њих убијен ударцима тупим предметом. Имена људи су у оптужници још увек неоткривена, а наводи се да су њихова тела сахрањена.

Такође, у Клечки почетком фебруара 1999. група заточених цивила држана је у нелегалним затворима где су их припадници ОВК испитивали и тукли. Наводи се и привођење цивила од стране управника затвора у Клечки „по налогу Фатмира Љимаја“.

Дана 11. априла 1999, наводи се да су припадници ОВК пресрели и транспортовали у затвор у Клечку цивиле и држали их у једној спаљеној куц́и. Након њиховог извођења на терен чули су се пуцњи из калашњикова.

На страни 77. оптужнице помиње се да је Кадри Весељи лично довео заробљеника у Клечку.

Наводи се, да су се слични зличини догодили против најмање 392 особе, од априла 1998. до августа 1999.

Указује се да су заробљене особе у импровизованим затворима, често у шталама, држане у великом броју на малом простору, да су спавали на поду, у нехигијенским условима, да су тучени и малтретирани, при чему су им наношене тешке повреде, ломови костију, зуба, да су многи запомагали од болова и губили свест. Да су ова дела често проузроковала озбиљне менталне и физичке последице по заточене цивиле, а да је патња приведених и притворених лица представљала озбиљан напад на њихово људско достојанство.

Тужилац сматра да су се кривична дела чинила по устаљеном обрасцу и погађала ширу породицу жртава, као и целе заједнице, са сврхом да послуже као упозорење и врста притиска на циљану популацију у целини, како би се спречио сваки отпор ОВК и привременој влади и у односу на њих силом успоставило потпуно јединство.

Оптужени знали за злочине

Оптужница наводи да су оптужени у удруженом злочиначком подухвату знали за те нападе и били су свесни чињенице да су њихови поступци саставни део тог напада.

ОВК је имала Главни штаб, била је подељена на оперативне зоне и издавала је политичка саопштења и прогласе, у којима је формулисала своје политичке принципе. Најкасније од априла 1998. и током читавог инкриминисаног периода, припадници ОВК држали су места и објекте, од којих су многи били већ давно успостављене базе и упоришта, на којима и око којих су учесници у удруженом злочиначком подухвату затварали, злостављали или убили на стотине противника.

„ОВК је имала званичног портпарола, као и разна писана правила и прописе“, указано је у оптужници.

Тужилац Смит наводи да су, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи у периоду од марта 1998. до септембра 1999. имали заједнички циљ – да остваре и спроводе контролу над целим Косовом, између осталог, вршењем насиља над онима које су сматрали својим противницима.

„Противници су били проглашавани за ’издајице’ и ’сараднике’ и требало их је ’казнити’ и ’немилосрдно’ према њима поступати. Истовремено, саопштењима за јавност и дејствима на терену, застрашивањем, дискредитовањем и уклањањем противника, које је укључивало и убиства, чланови Главног штаба су настојали да се наметну као једини легитимни глас и представник косовских Албанаца“, констатује се у оптужници.

Тужилац каже да су четворица оптужених издавали директиве, упутства и наређења у вези са противницима, као и да су лично учествовали у поступцима предузиманим против противника на терену, преноси „Косово онлајн“.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.