Операције на даљину и аутомобили без возача: Шта за грађане значи увођење 5Г мреже у Србији

Процедура увођења 5Г мреже у Србији је и званично почела пре неколико дана. Иако је ово пета генерације мобилног интернета, ниједна промена до сада није изазвала толико контроверзи и теорија, али и бојазни за здравље људи и безбедност државе. Оно што грађане највише занима је шта 5Г о којем се толико прича доноси и како ће утицати на наше животе?

Процедура увођења 5Г мреже у Србији биће завршена у наредним месецима, а како најављује министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић, од маја следеће године почиње се са њеном применом. Почетак процедуре подразумева објављивање Предлога правилника о минималним условима за издавање појединачних дозвола за коришћење радиофреквенцијског спектра и одржавање јавних консултација. После јавне расправе биће израђена коначна верзија Предлога правилника, а након његовог објављивања Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ) ће спровести јавно надметање за доделу радиофреквенцијских опсега потребних за увођење мобилних мрежа нове генерације.

Професор др Мирјана Симић Пејовић на Катедри за телекомуникације Електротехничког факултета у Београду каже за РТ Балкан да се у првој фази развоја 5Г неће много разликовати од онога што тренутно омогућава 4Г мрежа, али да ће главни бенефит за кориснике бити много бржи интернет.

„Стиже нам једна нова, боља генерација бежичних система, а за грађане то значи да ће постојећи сервиси бити унапређени, брзина интернета преко мобилне мреже ће бити бржа, даунлоуд и аплоуд ће бити бржи. Имаћемо бржи приступ информацијама и бржи пренос информација. То је оно што ћемо ми у Србији моћи да видимо у првој фази. Све оно што смо и до сада могли да користимо, сада ћемо употребљавати у некој побољшаној форми, имаћемо већу брзину преноса података уз што мање коришћење ресурса, односно спектра“, објашњава Мирјана Симић Пејовић.

Она истиче да би оно што је другачије у 5Г требало да се види у другој фази употребе ових система, и напомиње да ће највећи значај имати када је у питању безбедност и здравље људи, али и комфор у свакодневном животу.

„Серија нових сервиса ће бити могућа када се буде користио други опсег намењен за системе пете генерације. Они досад нису могли да се уведу, јер нису постојали услови на основу брзине преноса података и због кашњења сигнала. Тада ћемо имати много већу брзину преноса података и много мања кашњења. Имаћемо могућност да користимо све оно о чему смо имали прилике да читамо – ‘паметне куће’ и ‘паметне градове’, динамичко управљање саобраћајем и све што би требало да нам олакша животе“, наводи Симић Пејовић.
Операције на даљину и „паметне куће“

Она објашњава да би то омогућило много брже лоцирање и унапредило безбедност људи, када су у питању хитни позиви ватрогасцима или служби хитне помоћи да би много брже могли да дођу на локацију, када се деси неки инцидент.

„Важан сегмент је и унапређење свих врста забаве. Иако то не делује претерано битно, када се погледају подаци, више од 50 одсто садржаја на мрежама спада у ту категорију. Видео садржај ће бити квалитетнији, гејминг ће бити високе резолуције. Оно што нам је до сада деловало немогуће, је примена у медицини, где ће бити могуће да се неке операције обављају на даљину. Лекар ће моћи физички да буде на неком другом месту и да изводи интервенцију“, наводи професор.

Она указује да ће нова технологија допринети да власници „паметних кућа“ могу на клик да расхладе просторије пре него што се врате с посла или са неке друге локације. Моћи ће и да надгледају своју некретнину у реалном времену, „оперу веш“ или да их у стану дочека музика када отворе врата.

Увођењем 5Г мреже и аутономна возила без возача, која инжењерски представљају тежак задатак, из више разлога, такође ће моћи да уђу у ширу употребу.
Брига за здравље

До сада су многе предрасуде пратиле најављено увођење 5Г мреже – од здравствених ризика до безбедносних претњи. Када је у питању брига за здравље грађана због зрачења, професор Мирјана Симић Пејовић тврди да ни на који начин не би требало да се деси нешто значајније, односно да нема већи утицај на здравље од система који су тренутно у употреби.

„Ми већ деценијама живимо у измењеном електромагнетном окружењу и на то смо навикли. Страх од непознатог који се јавља код људи је нормалан и природан, постао је појачан и некако ‘видљивији“ после пандемије. Ефекти постоје, али су на свим мерним местима, које смо проверавали били испод дозвољених граница. Свака мобилна технологија, чији сигнал иде ваздухом, а не каблом је донела неке промене у наше животе. Нашли смо се у новом животном окружењу и 24 сата, живимо у измењеном окружењу, јер се свугде око нас налазе електромагнетне емисије које морају да постоје ако хоћемо да имамо мобилну телефонију“, каже Мирјана Симић Пејовић.

Она указује и да ће оператери трудити да са што мање базних станица, односно са што мање пара покрију што већи део града, тако да сигурно неће постављати превише базних станица.

„Грађанима стуб са 20 антена делује страшно, али свако од тих људи који се плаше због зрачења, безбрижно користи свој мобилни телефон читавог дана. Када је у питању зрачење базних станица, јесмо изложени целим телом, али се оне налазе далеко у пољу, за разлику од мобилног телефона чије зрачење је јаче, нарочито када људи претерају са коришћењем и када се налазимо у блиској зони електромагнетне емисије“, објашњава професорка.

Она напомиње да су потврђене последице прекомерне употребе телефона топлотни ефекат, јер се греје део главе код уха и појачани надражаји који изазивају раздражљивост и умор, код оних који претерају са употребом и да више никакве опасности нису доказане.

За разлику од грађана, владе имају другачије дилеме. Када је у питању нова технологија, Кина је у предности због великог улагања државе, јер има три оператора у државном власништву. Питање би у наредном периоду могло бити – да ли ће примат преузети Исток или Запад.

Немачка је у јулу најавила да ће у наредних пет година уклонити компоненте које производе кинеске компаније „Хуавеј“ и ЗТЕ из своје 5Г бежичне мреже. Оператери мобилних мрежа, укључујући „Водафон“, „Дојче телеком“ и „Телефонику“, сложили су се да до краја 2026. године уклоне компоненте из својих „основних 5Г мрежа“ које су повезане на интернет и раде као контролни центри. Немачка министарка унутрашњих послова Ненси Фезер је истакла да желе да заштите Немачку као пословну локацију, али и комуникацију грађана, компанија и државе.

Кинеска амбасада у Немачкој обећала је да ће предузети „неопходне мере“ како би заштитила интересе кинеских компанија и истакла да потез Немачке „озбиљно нарушава међусобно поверење и да ће утицати на будућу сарадњу Кине и Европе у сродним областима“.

Професорка каже да је, ако гледамо у мору других мање видљивих опасности по безбедност по питању софтвера и свега осталог, употреба 5Г технологије само још једна ствар на коју би државе државе појединачно требало да обрате пажњу када је у питању безбедност.