Опасно се убрзава: Директан напад на Србију са три стране – циљ је да се натера да клекне

Србија је суочена с фронталним, синхронизованим нападом који је утолико опаснији што иде у три правца, а удар је убрзан јер се не зна шта ће се догађати на изборима у САД али ни у ЕУ, оцењује бивши вицепремијер Небојша Човић поводом три акције колективног Запада против наше земље – у Савету Европе, Генералној скупштини УН и у БиХ.
Ништа од тога, сматра Човић, не би могло да се изведе без Англосаксонаца који су одавно констатовали да не могу да управљају Балканом ако Србију не натерају да клечи.
Како каже, свака од ових акција је опасна сама за себе, а заједно су трипут опасније. Смишљене су као велики напад, а ситуацију додатно компликује и неизвесност са изборима у ЕУ где постепено јача десница, отвара се и случај Урсуле фон дер Лајен због њених послова с Фајзеровим вакцинама. Томе треба додати, сматра Човић, и острашћеност Запада поводом околности у зони Специјане војне операције.

Три опасне акције против Србије
Професор Факултета политичких наука Драгана Митровић истиче да је тешко извагати шта ће од те три акције колективног Запада имати најдугорочније или најснажније последице, али да је јасно да то представља наставак агресије на Србију и српски народ и настојања да се он заштити.
Кад је у питању покушај да се Приштина угура у Савет Европе, упозорава Митровићева, видимо даљу деградацију регионалних и међународних институција, даље кршење свих могућих правила, преседане без краја и конца који ће на крају обесмислити свако правило устројства тих организација, а тиме и тих организација.
„Уколико оне не почивају на јасним правилима заиста се поставља питање смисла њиховог постојања ако су оне само стављене у функцију реализовања неких геостратешких интереса прекоокеанских сила. То је заиста сумрак настојања да се учврсти демократија и људска права у Европи… И опет се неке ствари ломе на нама. Наша дилема је да ли онда остати у таквој институцији – то је као тамни вилајет, у оба случаја ћемо се кајати. Ако останемо на неки начин признајемо такво насиље над правдом, правилима и поретком, а с друге стране ако изађемо губимо простор где ипак може да се чује наш глас, без обзира колико је потцењен“, примећује саговорница Спутњика.

Шта је крајњи циљ уласка Приштине у СЕ
По мишљењу Човића, улазак Приштине у Савет Европе је доста известан јер су друге земље уцењене, а Европа је постала колонија Америке, док је крајњи циљ да Аљбин Курти и његова елита могу да поднесу тужбу за ратну одштету против Србије.
„Нисам за то да се изађе из Савета Европе, иако за то постоје снажни аргументи. Рећи ће на крају, па то сте прихватили, као и регистарске таблице и као што нас воде ка политици свршеног чина кад је у питању динар. Кажу у Приштини, направили смо велику ствар што смо пристали да се спроведе одлука о земљишту манастира Високи Дечани али та парцела је већ пресечена путем. А хоће ли вратити експроприсану имовину Србима, да ли ће повући дуге цеви са Севера“, набраја Човић, додајући да и кад је реч о тзв. градоначелницима четири општине на северу Курти сад покушава да отежа и одужи процес њиховог реизбора.

Он подсећа и на раније преваре Запада на КиМ – како Кфор није демилитаризовао ОВК, него су се чак највећи злочини над Србима догодили кад су дошле те снаге.
Присећа се и свог искуства везаног за случај „жуте куће“:
„Ми смо њима још 2001. дали елементарне ствари за „жуту кућу“ и Карла дел Понте је то узела. А онда нам је директно рекла – мени је забрањено да се бавим овим послом, немам ингеренције да се бавим ни КиМ, ни северном Албанијом. Ми смо имали незваничну посету северној Албанији и тад смо открили шта се догађало на простору Кукса и Тропоје. Ушли смо унутра, како – није важно али неко нас је одавде продао и једва смо извукли живу главу. Али смо дошли до одређених доказа. И шта се догодило? Ништа. Касније је и Дик Марти умро…“
Српску хоће да прогласе за геноцидну
Ништа мања опасност за Србију је и гласање о Сребреници у Генералној скупштини УН које се очекује 27. априла где су, подсећа Митровићева, спонзори те иницијативе Немачка и под њеном командом Руанда.
„Ово треће, санкције које су већ уведене Милораду Додику, његовој породици и неким другим званичницима РС и кршење Дејтона које је почело од тренутка кад је тај споразум направљен иде ка томе да се обесправе српски народ и Република Српска. И да се истрајава на лажним наративима под којима је вођена агресија на СР Југославију и српске снаге у БиХ од чега до данас нису одустали агресори и они који их следе“, уверена је она.

Човић не сумња да је акција покренута на ГС УН усмерена на то да се у финалу донесе закључак да је Република Српска геноцидна творевина те као таква не сме да постоји, а истовремено, самозванац Кристијан Шмит понаша се фактички као канцелар БиХ.
„Удар према Србији биће све већи. Кад ово причамо онда кажу да смо параноични, да су то теорије завере. А неки кажу – да смо увели санкције Русији овога не би било. Не, то би се сигурно догађало јер ту нема краја. Да ли је крај кад се скроз откине КиМ, а онда дође Рашко-полимска област, Војводина? У којој нормалној држави се могу толерисати такве ствари. Не знам да ли би били задовољни да Србију сведу на ниво Београдског пашалука, можда је и то велико“, саркастично се пита Човић.
Србија је у сваком случају под великим притиском, слаже се Митровићева и додаје да водеће државе Запада не виде да је наша држава централна за регион и за гарантовање стабилности. А притом, у Европи постоји недостатак људи са било каквом визијом, док је присутан и велики талас реваншизма политичара у Немачкој – желе да промене важећу историју 20. века:
„Немачка је трипут извршила агресију на нашу земљу а сад без имало срама, да не говоримо о кајању, потеже питање да се Срби осуде за некакав геноцид.“

Србија у судару светова
Човић додаје да је у доба располућеног света са две непомирљиве концепције – западне и источне, пред Србијом време великих искушења, а да је у покушајима ревизије историје јако присутан елемент осветничког приступа.
Ако дешавања у Украјини посматрамо као фронтални сукоб између Запада и Русије, каже Драгана Митровић, видимо два концепта реалности где западни блок стално вуче погрешне потезе, а непрекидно је опседнут разарањем.
„Они свуда сеју несрећу, смрт, нестабилност. С друге стране имате Русију у чијим концепцијама то не можете да видите, имате Кину, Индију, Јужну Африку, глобални Југ који се умрежава – они причају да је нужна сарадња, искорењивање сиромаштва, подела моћи, право на развој, заштита и безбедност и остваривање сопствених интереса. У судару светова нашли смо се ми, срцем и духом окренути Истоку“, наглашава она.

Србији притом, како каже, препоручују да прекине односе с Русијом и да економски не сарађује с Кином.
„А ми (Запад) ћемо наставити да вас уништавамо, да вас економски подјармљујемо, да вас политички и духовно понижавамо, да вам узимамо територије – и будите срећни. Притом, јесте да смо вас убијали, али постаните чланица НАТО и још реците хвала. Ако је то препорука коју ико у овој земљи треба да прихвати онда би се отворило питање смислености постојања такве државе и таквог народа. Ми нисмо такав народ а минимално што можемо то је да сачувамо оно што нам је остављено од предака и да се за то боримо“, поручује Митровићева.