Опасан пројекат Приштине и НАТО – проблем и за Србију, и за регион

Јачање тзв. Косовских безбедносних снага уз помоћ земаља НАТО је пројекат који се континуирано реализује и у кадровском, и у техничком смислу и он представља велики безбедносни проблем за Србију, али за цео регион југоисточне Европе.
Овим речима генерал у пензији и оснивач Евроазијског безбедносног форума др. Митар Ковач коментарише најаву министра одбране тзв. Косова Ејупа Маћедонција да ће његово министарство у септембру расписати конкурс за пријем још 300 војника који ће обуку почети већ у новембру.
Почетком године, Маћедонци је најавио повећање буџета за оружане формације косовских Албанаца од 100 одсто, са 102 на 204 милиона евра, као и да је од тога 115 милиона потрошено за набавку система наоружања. Према једној од његових каснијих изјава, војска Косова до 2025. имаће три пешадијска пука.
Проблем и на практичном и на симболичком нивоу
Иако бројеви указују да се ради о малим снагама, ради се о суштинској ствари, каже Ковач. Када Срби и Албанци на Косову и Метохији посматрају пристрасност НАТО у формирању албанских оружаних формација, Срби губе морал, а Албанци имају осећај да им Запад ствара државу.
„Војска, колика год она била, симбол је државности. Значи, проблем је и да је триста војника укупно и да је у питању један батаљон, а не три пука. Ту има доста приштапских и родовских јединица за различите намене које удружују те снаге на нивоу војске лажне државе Косово“, наводи наш саговорник.
У објави на Фејсбуку Маћедонци је истакао да је „војска Косова приоритет косовске владе“, као и да су у оквиру овог мандата до сада регрутовали 1.931 војника и кадета и да је 40 кадета у процесу регрутације. Додао је и да косовске власти неће на овоме стати.
„Обећали смо да ћемо повећати одбрамбене капацитете у том правцу, осим што смо скоро удвостручили укупан број војника, уложили смо да војска Косова у свом војном арсеналу има најсавременије системе наоружања“, рекао је Маћедонци, преноси портал „Коссев“.
Проблем није само у квантитету, већ је и на симболичкој равни јер, како Ковач каже, ми гледамо шта Запад ради и како крши Резолуцију 1244, стварајући паравојну формацију.

„Ми ћемо једног дана, као држава, морати да се суочити са таквим стањем. Далеко би лакше било да таква формација не постоји, не због њене вредности, већ због њеног симболичког постојања. Сутра, након, такозваног обавезујућег споразума између Србије и Косова, како колективни Запад говори, они би врло брзо промовисали ту војску, а Косово би постало чланица НАТО. Тиме то постаје прави проблем“, сматра Ковач.
Од игнорисања Резолуције до опремања косовских Албанаца
Ковач подсећа да је формирање оружаних снага косовских Албанаца у супротности са Резолуцијом 1244, у којој јасно стоји да сем Кфора, на Косову и Метохији не може да постоји ниједна друга оружана формација.

„Нажалост, водеће земље Запада изигравају резолуцију и ретко на њу уопште реферишу или говоре о њој. Такође, политичари из ЕУ, па и део политичара из Србије на њу гледају као на нешто што је прегазило време, нешто што више не важи, а знамо да је то основни документ за Србију и за српски народ и да том резолуцијом имамо право на Косово и Метохију“, оцењује Ковач.
Западне земље и водеће државе НАТО на различите начине раде на пројекту будуће војске Косова кроз различите курсеве, опремање и школовање официра.

Тај процес највише подржавају САД, Немачка, Велика Британије и Турска, а из региона Хрватска и Албанија.
„То би био довољан основ да Србија легитимно, пред Саветом безбедности, тражи да те државе не буду више чланице мировног контингента на Косову и Метохији, јер делују супротно резолуцији Савета безбедности“, сматра Ковач.
Ко све снабдева Приштину наоружањем
Највише наоружања и опреме, косовски Албанци добијају од Немачке, Турске, САД и Албаније, док се официрски кадар школује на британским војним школама. КБС са албанском војском на заједничким вежбама под надзором САД увежбава заједничка дејства.

Међу опремом коју косовски Албанци добијају са Запада, истичу се 246 ракета и 20 лансирних система „џавелин“, чију је испоруку одобрио амерички Конгрес, турски дронови „барјактар“ и противоклопни системи ОМТАС, а недавно су у Турској обучаване минобацачке послуге КБС. Тзв. Косово је од Турске добило као донацију и три оклопна извиђачка возила „кобра“ а још шест ових возила је купило.

Немачка се истакла у опремању КБС војним возилима. У априлу ове године свечано је у Приштини, уз присуство немачког министра одбране Бориса Писторијуса, тзв. Косовским безбедносним снагама уручен је контингент војних возила, а месец дана раније преузеле су 15 камиона МАН од којих је 10 плаћено из косовског буџета, а пет је немачка донација.