ОПАСАН МАНЕВАР ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ НА КОСОВУ: НАТО прави нову базу – гажењем права

Изградњом хрватског војног кампа на територији Космета, првог националног кампа војника из састава Кфора, НАТО прави нову базу с намером да је користи за оспособљавање тзв. војске Косова, што је у супротности са Резолуцијом 12 44. Србија по хитном поступку треба да у Уједињеним нацијама захтева повлачење хрватског контингента из мисије Кфора.

Ово је мишљење професора др Митара Ковача, генерал-мајора у пензији и оснивача Евроазијског безбедносног форума на вест да ће Хрватска на Косову и Метохији формирати војни камп и повећати број својих војника.

Хрватски камп на Космету крши Резолуцију 12 44

„Хрватска уз још неколико држава отворено учествује у подржавању изградње лажне државе Косово и све то чини мимо постојеће Резолуције УН и мимо мандата Кфора на Косову и Метохији. Поједине државе НАТО на челу са Хрватском се понашају као окупациона сила и занемарују чињеницу да њихов мандат мора бити усклађен са међународним актима својевремено донетим везано за Косово и Метохију. Уместо тога они наступају као НАТО снаге које спроводе вољу врхушке из команде НАТО-а,“ сматра наш саговорник.

Професор Ковач додаје да Хрватска са НАТО снагама усагласила активности које сада реализује помажући у изградњи косовске државности и јачању косовске војске што се такође коси са Резолуцијом 12 44 и мандатом Кфора.

Искључити Хрватску из мисије Кфора

„Србија зато има право да због пристрасног понашања Хрватске, односно њених војника у оквиру Кфора, тражи од Уједињених нација да они буду удаљени из те мисије јер не доприносе миру већ напротив својим деловањем чине све да се тај део Србије што пре призна као независна држава,“ напомиње професор Ковач.

По његовој оцени, чињеница да команда НАТО не узима за зло Хрватској као својој чланици њене иступе, укључујући и изградњу њеног националног кампа на територији Косова и Метохије потврда је да иза целе иницијативе стоји договор Приштине, Загреба и челника НАТО алијансе.

„Јасно је такође да камп не би служио само за стационирање хрватске војске већ би се у њему обављала и обука косовске војске, опремање новим средствима, као и оспособљавање командних функција те тзв. војске,“ напомиње он.

„Чин агресије на Србију“

Ковач истиче да је Хрватска овом пројекту приступила без сагласности Србије, што се на неки начин може подвести и под чин агресије, с обзиром да ради о војном инсталирању једне државе на тло друге суверене државе.

„Сходно резолуцији 1244, једина војска која може бити присутна на Косову и Метохији је војска Кфора и, како се често заборавља, до хиљаду војника Србије, што никада није реализовано,“ подсећа Ковач.

Како је најављено пре недељу дана у Загребу, министар спољних послова Хрватске Гордан Грлић посетио је Приштину при чему је надограђен Меморандум о разумевању из 2021 године по коме се подразумева помоћ Хрватске Косову у свим областима, укључујући и помоћ при обуци кадрова за војне структуре Косова. Једна од тачака Меморандума је и изградња хрватског војног кампа, који по речима хрватског министра треба да допринесе стабилности. Он је такође реко да мисија Кфора има посебан значај за Хрватску, јер се налази у непосредном суседству што може да има посебне импликације на стабилност целе регије и да се због тога повећава број војника у хрватском контингенту Кфора.