Српску делегацију, коју на заседању Генералне скупштине у Њујорку предводи председник Александар Вучић, очекују бројни билатерални сусрети. Иако ће, како је најављено, у фокусу заседања Генералне скупштине бити климатске промене, српска делегација бавиће се покретањем косовског питања са мртве тачке.

Подсећамо, влада самопроглашеног Косова довела је у ћорсокак разговоре између Београда и Приштине низом потеза, од неиспуњавања обавеза из Бриселског споразума, преко оснивања војске Косова, до увођења таксе од 100 одсто на робу српског порекла, што је противно ЦЕФТА уговору о слободној трговини.

У агенди српског председника, поред састанка са шефом руске дипломатије Сергејом Лавровом, налазе се састанци са шефовима држава и влада Немачке, Грчке, Гватемале и Ирске, као и сусрети са председником Светског економског форума, али и са двојицом високих дипломата САД и Велике Британије — помоћником државног секретара за европске и евроазијске послове Филипом Рикером и политичким директором Форин офиса Ричардом Муром.

Вучић ће такође присуствовати пријемима које организују амерички председник Доналд Трамп и одлазећа гарнитура челника ЕУ, али и догађају „Будућност образовања“ у организацији Унеска.

Централна позиција Србије

Годишње заседање Генералне скупштине УН прилика је да се светски политичари сретну и, ако имају међусобне проблеме, стишају или унапреде сарадњу, каже некадашњи шеф југословенске дипломатије и шеф југословенске мисије при УН Владислав Јовановић.

За проблем Косова и Метохије заинтересован је све већи круг земаља, због чега расте значај Србије као земље која има централну позицију и својим ставом може да допринесе или не допринесе решавању проблема, додаје он.

„Све зависи од тога ко то решавање предлаже и са којим садржајем. Ако се решавање види у досадашњој оптици, што значи да је све завршено, да је Косово независно и да Србија мање-више треба то да прихвати и ратификује, онда је пут до решења немогућ и њега неће ни бити. Ако је то тренутак сазревања ставова, на Западу посебно, да више није могуће ништа добити једноставним притиском или већ пресуђеном ствари, као што то они чине, онда би постојала нека перспектива њиховог отварања за једно шире разматрање тог питања“, сматра Јовановић.

У овом тренутку елементи за једно такво шире разматрање се не виде, додаје наш саговорник. Пре се чини да се сви западни чиниоци ангажују како би Вучића навели да се приближи њиховом гледању на решење косовског питања, а не да се ангажују на креативним решењима у којима би биле испитане разне компензационе могућности, наводи Јовановић.

Мисија Меркелове

Немачка канцеларка Ангела Меркел је управо зато ангажована јер немачки ставови имају одређену тежину у Србији и очекује се да српска делегација неће бити тврда према њој.

„У том смислу, председник Вучић је у праву када каже да га чекају тешки разговори. Тешки зато што и сам не очекује да ће његови саговорници изаћи у сусрет нашим ставовима, интересима и очекивањима. Он више очекује да ће се наставити са политиком даљих притисака на Србију. Да ли ће догађаји такву једну процену да демантују, остаје да се види, али судећи према свему што се до сада десило, Запад не одступа од свог примарног интереса да је ствар готова, само је треба санкционисати и ставити тачку на то, а да би се добио пристанак Србије, треба да јој се учине неки мањи уступци“, наглашава Јовановић.

Недовољни уступци

Такви уступци, како Јовановић каже, више на хуманитарном него на територијалном плану, нису довољни да Србија изађе у сусрет захтевима Запада, јер је у питању право Србије на Косово и Метохију, што је признала и Генерална скупштина УН, када је у чланство примила Србију у њеним републичким границама, након распада државне заједнице са Црном Гором.

Такође, Резолуција 1244 наглашено потврђује суверенитет Србије над Косовом и Метохијом, истиче Јовановић.

„Сада би западне силе хтеле да својим ’магичним решењем‘ зажмуре над тим чињеницама и да нас наведу на погрешну одлуку, да прихватимо оно што су они већ пресудили. У том смислу не очекујем да ће бити озбиљнијих помака у правцу коначног решавања. Пре очекујем да ће се наставити са притисцима и да ће они све више бити инспирисани и бригом Запада због јачања присуства и утицаја других значајних фактора у Србији и на Балкану.“

Бројни сусрети које ће српски председник имати у Њујорку биће својеврстан тест који ће показати право лице Запада у односу на Србију и Косово и Метохију — да ли се у њему ишта мења или је реч само о козметичком улепшавању које би требало да преведе Србију преко границе коју је Запад већ одавно поставио, закључује Јовановић.