ОДЛУЧУЈУ СЕ И ЗА ЧЕТВРТО И ПЕТО ДИЈЕТЕ: Расте наталитет Срба на Космету

Фото: РТРС

Фото: РТРС

На територији Косова и Метохије, укључујући сјевер, живи око 150.000 Срба. Младих брачних парова, према неким подацима, има око 15.000 или 25 одсто више у односу на 2000. годину

Према званичним информацијама Клиничко-болничког центра Приштина, са измјештеним сједиштем у Грачаници, наталитет српске заједнице на Космету значајно расте.

С друге стране, наталитет албанске популације нешто је мањи, пошто се дневно у породилишту у косовском КБЦ у Приштини просјечно роди двадесетак беба, што у односу на предратни дневни просјек од 45 до 52 беба представља пад.

Нестаје полако традиционална албанска породица са просјеком од шесторо дјеце, док се Срби чешће одлучују за четврто и пето дијете.

У првих шест мјесеци ове године свијет су угледале 142 бебе у српским породицама, што је у односу на 153 бебе рођене током цијеле прошле године значајан пораст – каже Саша Цветковић, управник Педијатријско-акушерске клинике српског КБЦ-а из Грачанице.

Он напомиње да у КБЦ у Грачаници није забиљежен ниједан порођај са смртним исходом.

– Стручност и посвећеност лекара и медицинског особља надоместила је крајње скромне услове у којима функционише не само педијатрија и акушерска клиника, већ и цео КБЦ- каже Цветковић.

На територији Косова и Метохије, укључујући сјевер, живи око 150.000 Срба. Младих брачних парова, према неким подацима, има око 15.000 или 25 одсто више у односу на 2000. годину.

Такође, наталитет Срба је повећан за десетак одсто у централном дијелу Косова, осам одсто у сјеверном и око 12 одсто на подручју Штрпца.

Ако се наталитет и даље буде повећавао, треба очекивати да ће се и број Срба повећавати, посебно у сјеверном дијелу Косова и на подручју Штрпца и Косовског поморавља.

У регији Пећког округа такође је забиљежен прираштај становништва – у повратничком селу Жач, у Осојанској котлини, живи 14 дјеце, која су заједно са родитељима истрпјела вишегодишње нападе Албанаца.

Занимљив је и податак да из године у годину расте број „мјешовитих бракова“. Срби се жене држављанкама Албаније, католичке вјероисповести.

Проблем представља то што је за добијање српске документације потребно да „млада“ проведе пет година у браку.

Упркос недостатку документације, породиље, како савјетује Саша Цветковић, треба да имају неки персонални документ и да са њима буде отац дјетета чија је обавеза да га призна и пријави надлежној матичној служби.

РТРС

Тагови: , ,

?>