Те политичке идеје односе се пре свега на питања имиграције, слажу се саговорници Спутњика, др Душан Гујаничић из Института за политичке студије и некадашњи лидер Српске радикалне странке, др Војислав Шешељ.
Предвидео оно против чега је данас цела Европа
Према Гујаничићевим речима, свака црно-бела оцена Лепеновог политичког деловања била би погрешна.
„С једне стране, може се рећи да је неке ствари видео пре других, пре свега ту велику имиграцију која је у Француску дошла већ седамдесетих и осамдесетих година. Он је о неким стварима први говорио отворено и јавно, чак се може рећи на моменте доста сирово и брутално – на пример о почецима исламизације предграђа француских градова. Са те стране, из данашње перспективе посматрано, може се рећи да је неке ствари уочио на време, о њима говорио, предосетио неке процесе“, истиче Гујаничић.
С друге стране, Лепена су одликовали, како наш саговорник каже, крајње проблематични ставови у односу према појединим питањима из Другог светског рата. Давао је прилично несувисле изјаве са примесама антисемитизма, релативизовао је немачку окупацију Француске у смислу да та окупација није била нарочито нехумана. Због тих ставова, Лепен је дуго био на маргини француског политичког живота – све до почетка 21. века, додаје он.
Европејац до дна
За Шешеља, чија је Српска радикална странка имала тесну сарадњу са Лепеновим Националним фронтом, тај политичар је био „велики националиста и патриота“ и то је била окосница његове политичке платформе. То се, према Шешељевим речима, види и из његовог програма из последње фазе његовог активног политичког деловања – програм Националног фронта из тог времена има јаку социјалну компоненту, али доминира слоган „Француска Французима“.
„Он је хтео Француску изнад свега и томе је подредио све своје политичке напоре. На спољнополитичком плану, он је био може се рећи Европејац до дна, али не у смислу да се Европа уједињује тако да државе изгубе самосталност, суверенитет, независност, да се ствара некаква федерација или конфедерација. Он је хтео Европу слободних народа“, каже Шешељ.
И он наглашава да је Лепен био против неконтролисаног усељавња имиграната из целог света, против чега је данас, испоставља се, цела Европа.
„Није био против, на пример Срба, који су и тада били у великом броју гастарбајтери у Француској, јер су се Срби уклапали у француски културни образац. Али, некада би било великих сукоба са емигрантима који су масовно долазили, држећи се слепо својих културних образаца желећи да их наметну као вредност у француском друштвеном животу“, објашњава Шешељ.
Сусрети Шешеља и Лепена
Шешељ сматра да Лепен никада није био проатлантистички или антикомунистички до краја – био је против тога да комунисти преузму власт у Француској (а било је момената када је то било могуће), али није био непријатељ Совјетског Савеза.
„Његове најближе сараднике, потпредседника Националног фронта Доминика Шабоша и генералног секретара Жака Дора (који је био један од команданата француског покрета отпора у Другом светском рату), упознао сам у Москви. Заједно смо се нашли на једном научном скупу који је организовао Владимир Жириновски. Они су изразили интерес за нашу партију, чули су нешто о нама и договорили смо се да наставимо наше виђање“, прича Шешељ о првим контактима са Националним фронтом, који су претходили доласку Жан-Мари Лепена у Србију.
У Београд су прво дошли Шабош и Дор, а потом је Шешељ позван да посети Париз. Међутим, председник Српске радикалне странке није добио француску визу, те је почетком 1997. Жан-Мари Ле Пен посетио Србију.
„Одржали смо скуп у хали „Пинки“. То је био тријумф обнове српско-француског пријатељства. А када је почело бомбардовање Србије, односно СРЈ, Шабош и Дор дошли у Београд и изразили солидарност са српским народом“, каже Шешељ.
Шешељ је Лепена водио и у Републику Српску и организовао сусрет и са првим председником Српске, Радованом Караџићем, који је већ тада био оптужен од стране Хашког трибунала.
Жан-Мари Лепен је, према Шешељевим речима, био образован, паметан и доброћудан човек, који је, додуше умео да се јавно грубо нашали – то га је коштало јер би његови непријатељи покупили те његове изјаве и проглашавали га за нацисту. Далеко од тога, тврди наш саговорник и наводи пример из Београда, када је Лепена упознао са тадашњим председником Ромске националне организације Јованом Дамјановићем.
„Врло се срдачно са њим поздравио, разговарао, изразио задовољство што је у тадашњој Југославији ромском народу статус регулисан боље него игде у Европи. Дакле, никаквих предрасуда није имао, ни према њима, нити према Африканцима или према неевропским народима уопште, као што су га често клеветали“, закључује Шешељ.
