ОДГОВОР ЈЕЛЕНИ МИЛИЋ: Немају Срби Алцхајмерову болест!

У Србији се покушава створити атмосфера у којој ће лобисти НАТО пакта у њиховом даљем походу на Србе, да нас науче на врло специфичан начин како је убијање Срба било изузетно добро, чак и више него неопходно. А о последицама нико не говори! Нико не говори о канцерогеним обољењима, еколошкој катастрофи, уништавању инфраструктуре, итд.

Такво слично деловање има и Центар за евроатланске студије. Међутим, без обзира на огроман новац, та страна плаћеничка фирма не може да промени мишљење Срба о убијању и уништавању Србије ’99. године. О томе може само Јелена Милић да машта и ништа више. Само, и стране агентуре су упорне у настојањима да у Србији имају разне испоставе које раде за њих, али против Србије. Користе Гебелсове методе, стопут понављајући лаж, да би је некад прогласили „истином“.

Госпођо Милић, на Вашу велику жалост, а нашу срећу, морам да Вас обавестим да Срби немају Алцхајмерову болест!

То се сада ваља преко свих медија. Шири се из сата у сат. Дели се лево и десно. Једни то деле као озбиљно, други као зезање. Плоча на којој живимо полако се претвара у праву менталну попару. Неко ће то све појести. Свакако. И пренеће се будућим генерацијама. Оне претходне ће да убију у појам самим својим пристајањем да верују у то.

Из дана у дан, попут епидемије која сваког дана открива нове манифестације болести, појављују се текстови који мењају наша укорењена знања. Није више у питању само завера великих корпорација или тајних служби великих земаља, а посебно Америке. Ово је нешто што се није покренуло од јуче, али је тек данас добило овакву снагу и масовност.

Све време, Јелена Милић нас фолира из само њој знаних разлога. Али неће успети. Сваког тренутка очекујем да се опет појави и да запита: шта мислите о овоме, лудо, зар не? Знате ли колико људи наседа на ову причу? Нема, међутим, ни трага од неке аутоироније или шале. Све је смртоностно озбиљно.

Мислим да се и Јелена Милић, често, у последње време, пробуди са страшним осећањем да више не познаје свет у којем живи. Свет је преширок појам – боље је да се концентрише на оно за шта је плаћена. То око ње, све више јој делује потпуно страно.

Никада нисам могла да замислим да ће измилити такав сој људи који ће бити потпуна негација онога што сам целог живота учила да је пристојно, разумно и нормално. Та навала талога, људи без знања и пристојности, то је, то је нешто на шта се не можете навићи. Да ли је то само последица деведесетих? Ратови, сиромаштво, отимачина, пропадање… Није довољно! Сурвавање је почело раније. Само се убрзавало.

И Центар за евроатланске студије живи у магли, али не на врху голог брда. Њихов је поглед скучен зидовима.

О пристојности се мора говорити пристојно, а о Јелени Милић и њеним изјавама, по изреци који је давно написао Ниче: “Свако поседује управо онолико сујете, колико му недостаје разума“!!!

Ово је нешто глобално. Нешто што извире из подземља и са тавана, нешто што се деценијама хранило остацима разних глупости, неправди и фрустрација. Дигитални свет је пробио опну која је раздвајала масовно од елитног.

Избрисане су све разлике осим, наравно, оних класних, економских. А и ту је игра претварања врло живахна. Не тврдим да су претходни свет, па и претходна прошлост, били праведни, пристојни и исправни. И тада се лагало и отимало. Онолико. Истовремено, постојали су велики делови друштва у којима се одржавао морал и етика везани за професију, за знање, за културу, и информације. Била је то суштинска противтежа света идеологије и манипулације, кад данас размишљам о својим младалачким левичарским сновима они су, пре свега, били испуњени тим вредностима, а не отимачинама и репресијом.

Данас нам подједнако отимају и приватност и прошлост и будућност! Госпођо Милић, где сте Ви у томе ? Да ли је од Вас створена манџурска кандидаткиња деловањем страних служби или Вас је НАТО или Алцхајмер окупирао?

Тагови: Данијела Ружичић, Јелена Милић, ЈМБГ, НАТО, Срби