Одбрана „црвене линије“: Јесу ли Албанци на корак од ескалације кризе на Косову

Ако дође до упада приштинских специјалаца Росу у „Валач“ који са „Газводама“ представља нашу црвену линију, биће изузетно великих проблема и ескалације ситуације, јер Београд мора да заштити Србе, каже за Спутњик Небојша Човић, некадашњи шеф Координационог тела за Косово и Метохију.

Колико год да би такав сценарио довео до есклације ситуације на Косову и Метохији, по њему, он ни најмање није немогућ, како због већ познате праксе Приштине, тако и због тврдог екстремисте Аљбина Куртија који је на челу привремених интитуција у Приштини.

Већ је постала стандардна пракса Приштине да креирањем нових проблема скрену пажњу са спровођења својих обавеза коју је међународна заједница, однсно Запад толерисао годинама, па и активно осмишљавао и подржавао. Политика свршеног чина у овом случају усмерена је на нарушавање статуса севера Косова и Метохије и даље етничко чишћене Срба, каже Човић.

Упад у Валач значи ескалацију и велике проблеме

Јер ако би се остварила упозорења Београда о албанском преузимању трафостанице „Валач“, која готово у потпуности струјом снабдева Србе на северу Косова и Метохије, то би се директно тицало и опстанка Срба на северу наше јужне покрајине. Преносном мрежом на северу коју чине две трафостанице – „Валач“ и „Газиводе“, управља Електропривреда Србије, чему би Приштина да стане на пут и преузме све у своју преносну мрежу.

Треба ли посебно објашњавати како би изгледао живот Срба на северу КиМ ако би им снабдевање струјом, односно њихов живот зависио од добре воље Приштине. Зато је „Валач“ велики улог.
Човић сматра да су досадашње провокације – таксе, регистарске таблице и упад Росу у Северну Митровицу под изговором борбе против организованог криминала биле само предигра, показна вежба за оне које тек треба да уследе, пре свега „Валач“ и „Газиводе“.

„Мислим да је неопходно и да је то председник Србије у комуникацији са страним партнерима и НАТО-ом рекао, да су ово наше црвене линије и да ако НАТО и Кфор, нису спремни да испоштују свој мандат, постоје други начини да се то учини у складу са кровним и јединим међународно-правним обавезујућим документом, а то је Резолуција Савета безбедности 1244. Не бих да прејудицирам решења, али мислим да би то, благо речено, довело до великих, великих проблема“, подвукао је Човић.

Намерно креирање кризе

Наш саговорник указује да је битан моменат у целој причи и спознаја албанских политичара на КиМ да је њихов „медени месец“ са Западом прошао и да безусловна подршка коју су имали последњих 30 година бледи. Он подсећа да је после доласка Бајдена на чело Америке од кога су у Приштини много очекивали, уследила серија хладних тушева. Отуда, како каже, све Куртијеве акције имају три циља.
„Први је да се креирањем кризе великих размера питање КиМ и Западног Балкана подигне на листи приоритета кључних западних чинилаца. Други његов циљ је да се ескалацијом ситуације Заједница српских општина представи као ултимативни компромис Приштине у замену за то очајнички жељено признање Београда. И трећи циљ је да, онако како су навикли, насиљем дођу до њиховог крајњег циља“.

А то је, како истиче, етнички потпуно очишћен и окупиран део наше територије и политиком свршеног чина заокружена етнички чиста Велика Албанија.

Куртија није опаметио изборни неуспех

На питање да ли је велики неуспех Куртија у првом кругу локалних избора, који још нису завршени, њему био сигнал да се, ако је и мислио, не упушта у акцију којом би преузео преносну мрежу „Валач“, Човић на то констатује да треба познавати лидера Самоопредељења:

„Курти је тврдоглави екстремни марксиста који не бежи од екстремизма, не повлачи се и он ће тврдоглаво срљати, без обзира на поруке које је добио“.

Срби неће дозволити упад

И по мишљењу Зорана Анђелковића, некадашњег председника привременог Извршног већа Косова и Метохије, упад у „Валач“ значио би ескалацију сукоба кавог до са да није било. Сматра ипак да до тога неће доћи, јер до „Валача“ Росу не би могли да дођу.

„Срби то не би дозволили и мислим да Курти мора да има у подсвести, или мора да зна да на северу Косова ради и 700 косовских полицајаца и да они због својих породица не би да ризикују да остану без струје и да упад Росу не би дозволили. Они имају и обавезу да штите грађане на северу Косова“, каже он за Спутњик.

Сваки следећи упад Росу на север Космета, по мишљењу Анђелковића, неће проћи мирно и то у Приштини треба да знају, као и то да ће, ако до тога ипак дође, Београд заштити свој народ.

Народ се мора заштити

„Наравно, ми морамо да заштитимо свој народ, али наша позиција је ту врло јасна. Ми морамо да наставимо и да инсистирамо на разговорима, на решавању оних питања која су од животног интереса“, истиче Анђелковић.

Енергетика је, иначе, област која тек треба да буде предмет даљих бриселских преговора, али Приштина није испоштавала ни оно што је већ било договорено. Некадашњи директор „ЕПС Снабдевања“ Жељко Марковић за Спутњик напомиње да је према Бриселском споразуму требало да буду формиране две ћерке фирме ЕПС-а којима је требало да буде дата лиценца на Косову за бављење трговином и дистрибуцијом електричне енергије, до чега никада није дошло.

„Косовска електромрежа“ (КОСТТ) је 2019. године са албанским „Оператором преносног система“ (ОСТ) потписала споразум о успостављању њиховог енергетског регулаторног блока у Тирани. Тако је јужни део Косова под контролом електромреже Косова и Тиране, а северни под ЕПС-ом. Приштина би да обједини електросистем и наплаћује струју и на северу и да она то инкасира, због чега су јој, такође, битни „Валач“ и „Газиводе“.