Од таблица до боравишних дозвола: Приштина кренула у нови обрачун са Србима

Приштина

Најављена строга примјена Закона о саобраћају и Закона о странцима на Косову и Метохији представља још један у низу потеза приштинских власти којима се систематски и континуирано отежава живот српском народу. Иако формално упаковане у законске оквире, ове мјере имају јасан политички циљ – да Србима на КиМ пошаљу поруку да су непожељни, да су странци на сопственој земљи и да је њихов опстанак условљен прихватањем правила која директно негирају њихов идентитет и државну припадност.

Према најавама, строга примјена ових прописа требало би да почне у четвртак 15. јануара, након што је њихово ступање на снагу већ једном одложено. Та одлагања, међутим, нијесу била резултат суштинског преиспитивања спорних рјешења, већ више тактички потез, како би се избјегле тренутне тензије и критике. Суштина је остала иста – намјера да се српска документа, српске регистарске таблице и само присуство Срба који не посједују тзв. косовска документа прогласе проблемом.

Посебно је проблематична примјена Закона о саобраћају, којим се практично забрањује коришћење возила са регистарским таблицама које издаје МУП Србије, чак и у случајевима када возач има уредно овлашћење власника. На тај начин се не санкционише саобраћајни прекршај, већ национална и државна припадност. Срби који су деценијама живјели на Косову и Метохији, који су ту рођени и који ту имају породице, доводе се у ситуацију да буду кажњавани зато што користе документа своје државе.

Још тежи удар представља Закон о странцима, којим се Срби без косовских* личних карата третирају као страни држављани. Обавеза пријаве боравка у року од 72 сата, као и потреба за добијањем привремених или сталних боравишних дозвола, није ништа друго до административни притисак са јасним циљем – да се Србима додатно закомпликује свакодневни живот и охрабри њихово исељавање.

На тај начин Срби се још једном формално проглашавају странцима у сопственој држави. Тихи егзодус који траје годинама овим мјерама добија нови замах, јер многи људи једноставно не виде начин да нормално функционишу под сталним пријетњама казни, одузимања имовине и протјеривања.

Посебно забрињава чињеница да ће ове мјере најтеже погодити младе – студенте Универзитета у Приштини са привременим сједиштем у Косовској Митровици. Хиљаде студената, међу којима је велики број оних из централне Србије, али и са Косова и Метохије који немају косовска* документа, доводе се у готово безизлазну ситуацију. Од њих се тражи да прибаве дозволе за боравак, за које је потребна документација коју практично не могу добити.

Апсурд читаве ситуације огледа се у чињеници да се као услов за добијање боравишне дозволе тражи доказ о упису на образовну институцију акредитовану у косовском* систему, иако Универзитет у Косовској Митровици није дио тог система. То јасно указује да није ријеч о административној процедури, већ о свјесно креираној препреци која треба да онемогући студирање, затвори институције и натјера младе људе да напусте Косово и Метохију.

Упозорења ректорског колегијума Универзитета јасно говоре да овакве мјере директно угрожавају опстанак образовних, али и здравствених институција које нијесу дио система привремених институција у Приштини. Административним путем покушава се оно што није успјело силом – постепено гашење српских институција и брисање српског присуства.

Све ово дешава се у атмосфери правне несигурности, додатно отежаној чињеницом да не постоје прецизни подаци о броју угрожених, јер су Срби на сјеверу, али и у енклавама, бојкотовали попис. Истовремено, бројне невладине организације указују да велики број Срба годинама не може да добије косовска* документа због системске опструкције цивилне регистрације.

Када се све сабере, јасно је да ово нијесу изоловане мјере, већ дио шире политике чији је крајњи циљ промјена етничке структуре Косова и Метохије. Загорчавање живота, административни притисци, финансијске казне и пријетње протјеривањем постају средство политичке борбе, а српски народ поново се налази у позицији да се бори за голи опстанак.

Умјесто дијалога и тражења одрживих рјешења, приштинске власти настављају са једностраним потезима, увјерене да ће умор, страх и неизвјесност урадити оно што отворена сила није могла. Управо зато је важно о овим мјерама говорити јасно и без увијања – јер оне не доносе ред и законитост, већ продубљују подјеле и убрзавају нестанак Срба са Косова и Метохије.