Од колевке, па до… : Шта Британци нуде српском образовању, осим ревизије историје

Пригодни текст британског амбасадора у Србији Едварда Фергусона, поводом 80. годишњице ослобођења Београда у Другом светском рату, наишао је на критике амбасаде Руске федерације у Србији, али и потпредседника Владе Србије Александра Вулина који су навели да се ради о злонамерном тумачењу историје.

Указујући на нетачне информације у тексту, руска амбасада оценила је да је Фергусон наступио „у својству заступника актуелних бескрупулозних идеја колективног Запада“, док је Вулин поручио да је „боље да је ћутао“.

Претходно, о тексту британског амбасадора писао је РТ Балкан, указујући на историјску неутемељеност тврдњи да су Београд ослобађали махом Украјинци и неоснованост критика да Србија не поштује своју антифашистичку борбу.

Сврха је била јасна: у блогу објављеном на сајту Министарства спољних послова на делу је била ревизија историје уз слање политичке поруке да Србија не би смела да заборави своје „украјинске ослободиоце“, које историјске чињенице додуше нигде не помињу, и да се сврста на „праву страну историје“ – ону западну, наравно.

Са земљом чији амбасадор дели овакве лекције из српске националне историје, крајем октобра Министарство просвете потписало је споразум о наставку пројекта који финансира Влада Велике Британије у српским школама. Под називом „Школа за 21. век“, реализује га Британски савет за Србију и Западни Балкан, који је носилац још једног програма у српским школама: „Образовање за равноправност“. Оба се реализују  на основу споразума потписаних са Министарством просвете.

Циљ првог је да ђаци стекну вештине критичког размишљања и решавања проблема, као и практичне вештине програмирања, како се наводи на сајту Британског савета. Други промовише родну равноправност и развија свест о толеранцији и једнакости међу децом и младима, пише на сајту Повереника за родну равноправност.

За оне мало старије, Британски савет у Србији спроводи програм обуке „Активни грађани“ чији је циљ „унапређење вештина и знања који су им потребни да би утицали на друштвене промене у сопственим заједницама“, а преко посебног програма финансира, како се наводи, активно укључивање грађана у решавање питања од јавног интереса у њиховим локалним заједницама.

Тешко је не уочити да где год западне земље обучавају у грађанском активизму, то се заврши обојеним револуцијама, немирима на улицама, разбијеним главама и већом или мањом дестабилизацијом земље чији су „активни грађани“, као по команди, велики поборници западног поретка заснованог на правилима – не праву.

Такође, међу пројекте у области образовања Британског савета у нашој земљи, спада и професионално усавршавање у области енглеског језика наставника и управљачких кадрова Војске Србије, с циљем да „подигне ниво интероперабилности Војске Србије у међународним мировним мисијама“.

Било би морбидно рећи „од колевке, па до гроба“, али је јасно да је Влада Велике Британије итекако присутна у српском систему образовања од најранијег узраста са вештинама критичког размишљања и родном равноправношћу, преко неформалних обука младих да мењају свет, по рецепту на који нам је посредно указао и британски амбасадор у горе поменутом тексту, до часова енглеског за управљачке кадрове у ВС – да се боље упознамо.

Србији је у интересу да гради најбоље могуће односе са Великом Британијом, међутим тешко да се добри односи могу градити на неискрености, па и на неистинама, каже за РТ Балкан проф. др Милош Ковић са Филозофског факултета у Београду.

„Улоге су се прилично промениле с обзиром на све што се догодило у нашем времену, односно с обзиром на улогу коју је Велика Британија имала у разбијању југословенске државе, а коју данас има у разбијању Србије. Српски народ и српска историографија зна каква је улога Велике Британије данас у покушајима откидања Косова и Метохије од Републике Србије“, указује Ковић.

Наш саговорник додаје да је и британско школству у овом тренутку у озбиљној кризи.

„Од вртића и основних школа до универзитета. Главни проблем је покушај да се једна идеологија, оно што се данас помодно зове воук, која се преводи некада као идеологија родне равноправности, на силу устоличи унутар британског школског система. Сами Британци немају довољно речи да изразе своје огорчење. То се ту и тамо види у британским медијима, нарочито онима мало конзервативнијег усмерења. Сам британски народ је огорчен. Имам пријатеље и познанике Британце који су отишли из своје земље управо због тога, да спасу душу своје деце“, напомиње Ковић.

У нашем школству се већ успостављају наративи карактеристични за наративе који сада владају земљама ЕУ, па и Великом Британијом, додаје он.

„Више пута стручна јавност је реаговала и ту није реч ни о каквим идеолошким обрачунима нити о било каквом лову на вештице. Овде је само реч да се у биологији остане у струци, да се у историографији остане у струци. Да се не могу градити односи са земљама европског Запада, Европске уније и Велике Британије на новим помодним идеологијама и лажима“, истиче Ковић.

Он истиче да с обзиром на наше историјско искуство са Великом Британијом и с обзиром на кризу која евидентно постоји унутар британског школства, не види на који начин би они заиста могли да нам помогну.

„Ако се, уз то, узме у обзир британска интерпретација историје српског народа, а узмимо само текстове које је британско Министарство спољних послова објављивало у време годишњице ослобођења Београда из 1944. То су текстови који као да су писани у Титовом времену. Мора се по ко зна који пут нагласити: британски авиони заједно са америчким авионима бомбардовали су Београд 1944. на један ретко бруталан начин. Војници Црвене армије су гинули на улицама Београда, они нису користили ни артиљерију ни ‘каћуше'“, напомиње Ковић.