Од годишњице до годишњице „косовске независности“: Србима је све горе, да ли је Албанцима боље

Из године у годину, како која годишњица тзв. косовске самопроглашене независности дође и прође једно је сигурно – Србима је све горе и горе!

Посебно је питање да ли је, ако је Србима горе – Албанцима боље? Да ли је самопроглашена независност испунила баш све њихове снове и донела им рај на земљи?

„У основи Kосово нема независност нити може бити независно. Реч је о пројекту међународне заједнице и конструкцији која је послужила да се формално уруши међународни поредак и међународно право. Рекли су да је Kосово јединствен случај и да се неће понављати, а добили смо све супротно од тога“, каже за РТ Балкан  на 16-у годишњицу тзв. независности тзв. Косова новинар и књижевник Живојин Ракочевић, који живи у српској енклави Грачаница на Косову и Метохији.

По речима Ракочевића, „административни ентитет који је конституисан никоме није добра донео“.

„У њему је једино задовољна екстремна мањина која држи моћ и новац. Већина Албанаца не виде Kосово као извор сигурности и перспективе. Што се Срба тиче не може се говорити о томе шта су добили јер им се 25 година узимају права, али је психологија њиховог опстанка заснована на сасвим другим принципима и чврстој вери да је Kосово света земља и да се са свете земље не може нестати“, каже Ракочевић.

Наш саговорник нема дилеме – „Срби на Косову ће преживети“ упркос свему, упркос тешким временима.

Ову, 16-ту годишњицу, док у Приштини славе и ликују, каче заставе Албаније по кућама, оградама, улицама и сокациме, солитерима и бандерама, Срби проводе у својим гетима, са својим мукама и јадима, у муклој тишини, забринути шта ће бити сутра, како ће и где дочекати следећу 17-ту годишњицу албанске независности на Косову.

Тренутно, али само тренутно, јер, ко зна шта ће бити већ сутра, шта ће Куртијева влада смислити, главна брига јесте забрана динара.

Први, од три месеца колико су Срби на Косову добили за „прилагођавање“ новој стварности и чињеници да је у покрајини, одлуком Куртијевих власти динар забрањен, већ цури, шта ће бити 1. маја када и последњи дан тромесечног рока истекне?

Хоће ли после 1. маја остати без плата, пензија, од чега ће живети, чиме хлеб и лекове куповати, чиме децу хранити?

Хоће ли, ако је Србима горе, Албанцима бити боље, хоће ли боље живети, имати пуније новчанике? Или је квака у нечему другом?

На Куртијеве адресе последњих дана стигле су бројне честитке, из Америке, Немачке, Енглеске, Француске, Албаније. Срби у гетима, у прошли четвртак, на дан своје државности, са поменутих адреса нису добили ни једну честитку. А и да су добили – шта ће им? Шта значи честитка кад живиш у гету? Кад децу не могу слободно на улицу, на игралиште? Кад пуцају на децу док носе бадњаке?

Нову, 16-ту годишњицу албанске независности на „Косову“ Срби дочекују са РКС таблицама на својим аутомобилима. КМ таблице отишле су у прошлост још почетком новембра прошле године и скоро да су у међувремену заборављене. Стигли су нови проблеми који брзо затрпају старе.

Хоће ли и ове године, годишњица независности бити обележена рафалном пуцњавом из јужног дела Косовске Митровице, како би је Срби преко Ибра чули?

Хоће нема дилеме.

После сваке те пуцњаве, неко од Срба са Севера напусти Косово. Спакује ствари, узме децу, и током ноћи оде. Ујутру осване празан стан. Одавде се, што се Срба тиче, одлази тихо.

Нову годишњицу тзв. независности тзв. Косова, Срби са севера дочекују у новим околностима. Сасвим измењеним. Миц по миц, корак по корак, тактиком „куване жабе“.

Прошле године, 17. фебруара, било је незамисливо да косовски специјалци патролирају кружним током око споменика Кнезу Лазару у сред Северне Митровице. Ове године то је – стварност. И то, и да је град у челичном прстену специјалаца који држе све тачке около, од Малог Звечана, преко насеља Три солитера, до Бошњачке махале, НИС-ове пумпе.

Срби из Митровице више ни на кафу код комшије не могу а да не налете на патролу КПС-а са дугим цевима. У четири општине севера тренутно је и седам полицијслих база, скоро две на једну општину, једна на десетак или 15.000 Срба.

Хоће ли ове чињенице бити главни Куртијеви аргументи на изборима који ће бити можда и ове године? Кад већ других резултата нема!

Од прошле до ове године, „под заштиту је стављено, односно отето још неколико цркава и манастира СПЦ, један игуман је протеран, једно манастириште ограђено и узурпирано… Три Србина су убијена на северу, донета је одлука да се главни мост на Ибру отвори, то што није отворен на значи и да то неће бити покушано. Нема одлуке да се тзв. косовске безбедносне снаге стационирају на северу, мада, то не значи и да неће покушати, можда већ до идуће годишњице.

Од прошле до ове годишњице ново је и то да у општинама севера, што у општинским зградама, што на издвојеним местима, у Звечану, Зубином Потоку, Лепосавићу, Северној Митровици, у фотељама градоначелника седе градоначелници Албанци. И, не мисле скоро да оду. Петиције, референдуми у најави, могући избори, за градоначелнике све су то само – трице и кучине. Они владају, они држе општинске буџете, они одређују коме ће паре. У међувремену, на северу се гради и куће за припаднике невећинских заједница. Што ће рећи за – Албанаце.

Од годишњице до годишњице стигне и по која вест о још неком преораном и прекопаном гробљу, о порушеним српским споменицима, отвореним гробовима из којих пси развлаче кости.

Мало која недеља, од годишњице до годишњице прође а да који Србин не буде ухапшен и оптужен за ратне злочине, да који Србин не добије 10, 12, или 20 година робије за такође наводне ратне злочине. Од прошле до ове годишњице, да будемо поштени, један Србин је и ослобођен. Много је више, међутим, оних који чаме по затворима.

И ове године, шеталише од главног моста на Ибру до споменика Кнезу Лазару искићено је српским заставама, на другој страни, трг је искићен албанским и америчким. Промена јесте што је ове године на оној страни много мање младих Албанаца, много их је за ових 48 дана, од почетка године, отишло пут Запада, Немачке, Швајцарске, Шведске и Норвешке, пошто је 1. јануара 2024. године уведена визна либерализација. Колико, то нико жив не зна. А ко зна ни да ли ће то бити утврђено пописом пошто он, никако да се одржи, а и овај заказан за пролеће још је неизвестан.

У периоду од 1. до 15. јануара ове године, са аеродрома у Приштини регистровано је 103.248 одлазака, односно, са „Косова“ је пут Запада отишло 20.530 путника више него у истом периоду прошле године. Подаци говоре да је само 2022. године са Косова отишло 41.533 грађана, од 2012. до 2022.  скоро 340.000, а да је 2022. године у иностранству живело 950.000 Албанаца са КиМ а да је на Косову незапосленост тренутно 35 посто.

Вероватно су зато ових дана на „Косову“ најтраженије „туристичке дестинације“ у Немачкој, Швајцарској, Аустрији… Од честитки за годишњицу независности из Америке, Немачке, све се теже живи. У пекари чак и док трају прославе, не деле џабе хлеб.

„Kосово је танка љуштура без садржаја чији се живот одржава на инфузијама, помоћи западних земаља и новцу који шаљу Албанци који су отишли са Косова“, каже саговорник РТ Балкан Живојин Ракочевић.

„Те њихове годишњице нас се не тичу. Наша држава је Србија, а ово овде за мене је Србија. Тако сам научен, тако учим моју децу. Нико мени, ни мој отац ни ђед, нису дали право да се одрекнем ове земље“, понављају ових дана Срби из Северне Митровице.

Онако, из ината.

Са друге стране, стварност боли Србе као ватра.

У Приштини је, на 16-у годишњицу независности, остало осморо Срба, од 40.000 колико их је било пре рата. Да, само осморо. У Ђаковици једна Српкиња, у Пећи од 15.000 Срба до скора је била једна старица…

До идуће годишњице ове цифре свакако ће се изменити.