Укидање српских таблица са ознакама косовских градова и увођење пробних за возила из Србије примена је већ постигнутих договора, објаснио је Аљбин Курти после протеста више стотина Срба окупљених на прелазима Брњак и Јариње. Уговорни капацитет када је реч о формирању ЗСО није био тема Приштине.
Ово багателисање уговорним ставкама не само да оставља простор за размишљање каква је природа и обавезност овог документа потписаног у Бриселу, већ да ли је слободно тумачење правно обавезујућих споразума – заједничко свим осталим уговорима од Дејтона преко Резолуције 1244 до Вашингтонског споразума.
Дејтон – тиха ревизија на штету Републике Српске
Мировним споразумом који су потписале зараћене стране – Република Српска и Федерација БиХ – окончан је рат, а уз посредовање СРЈ, Хрватске, ЕУ, Француске, Немачке, Русије, САД и Велике Британије, формирана је дејтонска Босна и Херцеговина. Дејтонским споразумом, Република Српска је стекла све атрибуте спољне суверености-право на вођење рата (ius beli gerendi) и право на закључивање међународних уговора (ius contrahendi), а како је била уговорна страна, њој је, указивали су правни стручњаци, признато и право на уставотворство као основно обележје унутрашње суверености.
Међутим, временом, уставним амандманима и променама Устава уз посредовање високог представника и злоупотребом бонских овлашћења Република Српска је изгубила 68 надлежности, а уставна позиција српског народа је дерогирана. Склепана је, како је оценио, Ненад Кецмановић, немогућа држава.
Високи представници смењивали су највише државне службенике, РС је изгубила надлежност над територијом у ономе што се данас званично назива Брчко дистрикт Босне и Херцеговине, укинута је Војска РС, а одржавање војних капацитета пренето на БиХ.
Република Српска је и кроз реформу пореске политике развлаштена од самосталног одлучивања. Слово и дух Дејтона згажени су на најгрубљи начин, а агресивни покушаји унитаризације БиХ, отворили су питање одвајања ентитета што изворни Дејтон изричито не забрањује.
Резолуција 1244 – Западно манервисање кључним документом
Усвајање Резолуције СБ УН 1244, општеобавезујућег документа који је означио крај бомбардовања СР Југославије, према сведочењу учесника, био је максимум који се могао обезбедити после сукоба на Косову и Метохији.
Компромис на који је Србија пристала гарантовао је поштовање суверенитета и територијалног интегритета Србије, на једној, и широку аутономију за КиМ у оквиру Србије, на другој страни. СРЈ је испунила све обавезе из документа, а онда је документ послужио западним играчима за окупацију геополитичког срца Балкана. Уследило је самопроглашење независности сецесинистичке творевине, признање од стране западних земаља, повлачење српских иституција, успостављање контроле над јужном покрајином и блокирање даљих општеобавезујућих одредби као што је повратак српских полицајаца и војника на територију Космета. Упркос томе што косовску независност не признају Кина, Русија, Индија, већина исламских и осталих земаља Азије, Африке и Латинске Америке- две трећине света, Запад нарушавајући одредбе Резолуције 1244, инсиситира на решавању косовског питања кроз потписивање Правно-обавезујућег споразума.
Дијалог Београда и Приштине- Бриселска рашомонијада
Бриселски преговори под посредством ЕУ требало је да формулишу принципе за нормализацију односа између Србије и Косова. Србија се Бриселским споразумима обавезала да неће ометати успостављање пуне државности Косова, с тим што, према усменим изјавама њених званичника, она ту државу неће признати. Косово се обавезало да својим законом формира заједницу општина с већинским српским становништвом, с ограниченим надлежностима у области локалне самоуправе и да према европским стандардима обезбеди мањинску заштиту српског становништва на Косову. Биланс је следећи: Овим споразумима у руке сецесионистичких власти прешли су кључни атрибути суверености (судство, полиција, цивилна заштита, локална самоуправа, телекомуникације, електроенергетски систем).
Такозвано Косово с друге стране није испунило ни одредбу везану за формирање Заједнице српских општинакоја је најдоминантнији део договора.
Вашингтонски споразум-слово на папиру
Споразум о економској нормализацији односа Београда и Приштине потписан у Вашингтону 4. септембра прошле године није задирао у питање статуса Косова и Метохије. Између осталог, он је предвиђао изградњу путних и железничких веза, укључивање Косова у иницијативу „мини Шенген“, проналажење и идентификовање несталих, као и враћање расељених. За последицу је имао признање Косова од стране Израела. Променом администрације након победе Бајдена на америчким изборима, овај споразум је стављен ван снаге.
Запади образац-систем награде и казне
Научни сарадник Института за међународну политику и привреду др Милош Јончић резимирајући међународне споразуме и документа потписана у претходним деценијама каже да је заједнички именитељ за све потписане споразуме изостанак добре воље једне уговорне стране да испуни преузете обавезе.
Као последица тога, Србија је, сматра, као када је реч о Бриселским споразумима, бивала окривљена за сваку ситнницу, док је друга страна, у овом случају приштинска, то користила, а за своја нечињења и неизвршавања међународних обавеза бивала награђена.
Оно што Дејтон разликује од других докумената, јесте што је он потписан уз гаранције великих сила. Када је реч о Резолуцији 1244, то је документ донет од стране СБ УН и он мора да буде поштован у целости.
