ДРЖАВНИ ЗВАНИЧНИЦИ ИЗБЕГЛИ ТЕМУ, ММФ ПОТВРДИО: Од априла струја у Србији скупља 15 посто

Фото: З. Шапоњић

Фото: З. Шапоњић

Оно што су државни званичници избегли отворено да кажу првог дана Бизнис форума о поскупљењу струје, другог дана, рекао је Дехенг Ким, шеф канцеларије Међународног монетарног фонда (ММФ) у Србији. Струја ће од априла бити скупља за 15 одсто. То је у складу са Меморандумом о економској политици који је влада потписала са Фондом, рекао је Ким.

– Не знам шта је јуче о томе рекао премијер тако да не могу да коментаришем његову изјаву, али по Меморандуму струја ће поскупети 15 одсто. Размотриће се и да ли ће бити потребе за даљим повећањем цене електричне енергије 2016 – прецизирао је Ким.

Колико ће у укупном износу од 15 одсто бити акцизе на струју, а колико сам раст цена је нешто око чега ће морати да се договоре влада и Електропривреда Србије, појаснио је касније новинарима.

Премијер Александар Вучић је јуче на овом истом месту рекао како ће се о тој теми разговарати са ЕПС-ом и ММФ-ом.

– Добићете обавештење благовремено. Знате да не избегавам одговоре и то сте могли да научите од мене. Мислите ли да ћу то да кријем? Нећу, него ћу ако буде требало изаћи пред све и рећи да струја мора да поскупи због тога и тога толико и толико – казао је Вучић.

По Закону о заштити потрошача, ЕПС мора јавно да објави поскупљење 30 дана раније. Значи, по закону, да најава поскупљења већ касни. Ова компанија још није послала захтев Агенцији за енергетику за поскупљење струје. Оно што незванично може да се чује је да се још договара колико ће бити акцизе на струју у процентима а колико ће бити поскупљење. Првобитно је план био да струја поскупи 10, а да акцизе буду пет одсто. Тренутно се разматра да тај однос буде осам према седам. За ММФ, битно је да се у коначном збиру добије 15 одсто. Наши извори кажу да ће ММФ можда и прогледати кроз прсте Србији уколико поскупљење мало закасни, али се не сме догодити да дође прва ревизија аранжмана у мају, а да струја није поскупела.

Кад је реч о смањењу броја запослених у јавном сектору, Дехенг Ким, шеф Канцеларије ММФ-а, потврдио је да ће број запослених у јавном сектору ове године бити мањи за пет одсто. Како је пре два дана истакао премијер Вучић, очекује се да природни одлив буде нешто већи, јер ће више људи отићи у пензију па ће циљано отпуштање бити од 1,7 до 1,9 одсто. Преведено у бројке то је око 10.000 људи.

За Дехенга Кима, шефа Канцеларије ММФ-а прихватљиво је да, ако природни одлив буде већи, отпуштања буду мања.

Кори Удовички, министарка за државну управу и локалну самоуправу, није желела јавно да говори о конкретним бројкама кад се ради о смањењу броја запослених. Како каже, то је процес о коме мора да се разговара унутар владе: „Мислим да је ред да лекар прво саопшти пацијенту да је болестан, па тек онда да он то чита у новинама”.

Она је замерила организаторима Форума што у дискусијама не учествују представници малих и средњих предузећа.

За разлику од првог дана форума када расправе међу учесницима није било, јуче су већ могли да се чују дисонантни тонови.

Према речима Горана Радосављевића, са Факултета за финансије економију и администрацију, подаци говоре да су порески приходи у јануару реално нижи за један одсто. С друге стране, субвенције су повећане, сматра он. Упркос смањењу плата и пензија, када се упореде првобитни буџет за 2014. годину и овогодишња држава каса, расходи су на готово истом нивоу, сматра Радосављевић.

– Држава, да би приказала мањи дефицит, смањује капиталне издатке. То је веома лоше – казао је Радосављевић.

После критика на рачун министра финансија, чуле су се критике и на рад гувернера Јоргованке Табаковић. Оне су дошле од њеног претходника Дејана Шошкића. Он је подсетио да је мандат НБС циљање инфлације.

– А ми у последње две године имплицитно имамо циљање курса – казао је Шошкић.

– Не слажем се с тим – прекинуо га је Мирољуб Лабус, професор Правног факултета.

– И ја се нисам слагао са много тога што сам чуо овде, па сам слушао. Дозволите ми да завршим. Ако је привреда у рецесији, што је у Србији случај, ако је инфлација испод циља, што је опет наш случај, онда морате да релаксирате монетарну политику – казао је Шошкић и додао да је референтна каматна стопа НБС висока у односу на инфлацију.

Мирољуб Лабус, иначе, већ годинама баш на овом месту заступа став да Србија треба да укине динар и пређе на евро.

Јуче је истакао да не очекује пад јавног дуга после три године од примене мера фискалне консолидације. Иначе, владин план предвиђа да после 2017. ниво јавног дуга отпочне да пада.

Политика

Тагови: , , , ,

?>