Уколико Србија тај план одбије, против ње би Запад могао да примени широку лепезу мера, од економских санкција до подршке Албанцима за додатне једностране потезе, али је, верује Дрецун, због геополитичког сучељавања САД са Русијом мало вероватно да ће кренути ђоном на Србију.

План који је последњих дана помињао председник Србије Александар Вучић назвавши га ултиматумом, по мишљењу Милована Дрецуна, у суштини није ништа ново.

„Ахтисари плус, плус“ – гаранције које нико не гарантује

„Од нас се тражи преко те приче „Ахтисари плус, плус“ да заправо признамо Косово где би административна линија била преточена у границу, а добијате неке гаранције које вам нико не гарантује. Ко ће да вам гарантује чланство у ЕУ, где постоји та пречица“, пита Дрецун уз констатацију да још мање Србију неко може да убеди да је од Албанаца могуће добити било какве гаранције за поштовање права Срба.

Ако се чак занемаре таксе које је Приштина увела за робу из централне Србије, како подсећа Дрецун у емисији Свет са Спутњиком, нису испоштоване гаранције које су ЕУ а преко њих и Вашингтон дали Србији да ће договорено у бриселском процесу бити и реализовано, пре свега Заједница српских општина.

На питање шта ако Србија одбије ултиматум, адвокат Горан Петронијевић каже да свакако нису могуће методе које су САД примењивале деведесетих година попут војне интервенције те да им остају „претње претњом“.

„Нема више бомбардовања, немогуће је више увођење санкција на начин како су чинили раније. Постоји могућност ситних пакости и у економском погледу, и у погледу регионалних сукоба које могу да изазову, али је ситуација драстично другачија него што је била раније. Ми се сваког дана налазимо у све повољнијој међународној ситуацији“, сматра Петронијевић и наводи два разлога за то. Први је јачање мултиполарног света где САД губе примат, што су, каже, неки попут француског председника Емануела Макрона и схватили.

„Неко је рекао – цар је го и у таквој ситуацији наша позиција је све боља. Уз себе имамо и неке земље као што су Русија и Кина које могу утицати на одређене процесе у свету. Са друге стране, и наша политика је била добра. Ако будемо одржавали корак са развојем мултиполарности света, наша ће позиција бити боља“, верује Петронијевић.

Капацитет Запада да нанесе штету интересима Србије

Милован Дрецун упозорава, међутим, да је капацитет САД, ЕУ и водећих западних држава да нанесу штету интересима Србије и даље веома значајан.

„Стоји лепеза мера које би могли да предузму према нама, што директно, што посредно. Али ми нећемо себе довести у такву ситуацију, већ ћемо учествовати у свим разговорима управо да бисмо онемогућили неког да каже: понашају се неконструктивно, заведимо им бар неке санкције, или зажмуримо на оба ока па нек ови на Косову преко референдума прогласе уједињење са Албанијом,као и ови из Прешева и Бујановца. Или дозволимо Милу Ђукановићу да још оштрије реагује против српског народа и елиминишемо Републику Српску“, набраја посланик.

Он као могуће правце деловања против Србије, у случају да одбије западно решење за Космет, види и ометање њеног стратешког партнерства са пријатељским земљама које јој пружају подршку у УН попут Русије и са којима имамо значајну економску сарадњу попут Кине.

Дрецун скреће пажњу да је против Србије већ у току широка хибридна операција у региону која говори о томе да ће преко бочних праваца бити изузетно јак притисак на њу да попусти по питању КиМ.

„Та хибридна операција је усмерена према Србији и српском народу, али и према Руској Федерацији управо да би био умањен значај стратешког партнерства Русије и Србије и стратешки значај партнерства са Кином“, уверен је наш саговорник.

Зашто САД неће „ићи ђоном“ на Србију

Он ипак сматра да доста резервисано понашање САД по питању кажњавања Србије због набавке руског система „Панцир“ говори о њиховом опрезу јер им је јасно да не могу себе да доведу у ситуацију да Србија буде потпуно ослоњена на Русију.

„То је зато што је управо у току снажно геополитичко сучељавање Америке и Русије и на овим просторима, и преко косметског питања. Нама та ситуација може да буде камен око врата, али можемо и да је паметно искористимо да јачамо партнерство са традиционалним пријатељима попут Русије и Кине а да истовремено можемо да зауставимо било који талас негативних реакција из САД и ЕУ“, каже Дрецун.

Позиција Америке у региону је толико осетљива да она неће желети да „крене ђоном“ на Србију, која по мишљењу председника скупштинског Одбора за КиМ, ипак треба да покаже „много мудрости и пажљивог балансирања“.