Нови протокол лечења ковида у Србији: Антибиотици забрањени, високе дозе витамина се не препоручују

Према тренутном протоколу лечења пацијената оболелих од корона вируса, високе дозе витамина се не препоручују, а употреба антибиотика је строго забрањена, указала је данас професорка фармакологије на Медицинском факултету у Београду др Љиљана Гојковић Букарица.

Букарица је изјави за Тањуг објаснила да лакша клиничка слика подсећа на лакшу прехладу и манифестује се кроз запушен нос, бол у грлу, не толико високу температуру, те болове у мишићима и костима, те да би пацијент, у тој ситуацији, уколико нема оштећења желуца, могао да узме аспирин од 100 милиграма, или у супротном парацетамол.

Напомиње и да је важно надокнадити течност, коју је боље бпити него је примати интравенски.

Када је реч о витаминима, Букарица указује да они могу да се пију, али не у високим количинама, што би значило, како објашњава, да они који иначе пију витамин Ц, не би требало да узимају више од 500 милиграма, док витамин Д, уколико постоји дефицит у организму, треба да се пије 1.000 до 2.000 јединица дневно.

„То је дискретна помоћ, а највећа помоћ је надокнада витамина кроз воће и поврће, и најважније је никако не користити антибиотике у тој фази“, истакла је она.

Гојковић Букарица упозорава да се, уколико се лакша клиничка слика погорша, температура „скочи“ до 39 или 40 степени, слабост повећа и почињу кашаљ и поспаност, мора отићи у ковид амбуланту, како би пацијент ушао у систем и добио лекове.

„Ако су старији пацијенти, са хроничним обољењима, они би у ковид амбуланти требало да добију антивирусне лекове: фавипиравир – ако је лакша ситуција, или монлупиравир, уколико је пацијент гојазан, има дијабетес или друге факторе ризика. Ти лекови се пију пет дана“, појаснила је докторка.

Букарица је нагласила да постоје људи који не могу да узимају антивирусне лекове и за њих су терапија неутралишућа антитела.

Како каже, многи пацијенти са малигним обољењима, леукемијом, лимфомом, имуносупресијом или су имали трансплатацију, не могу да приме антивирусне лекове, па ће примити неутралишућа антитела.

„Уколико лекар процени да постоји баш тежак ризик, по светским протоколима могу да се комбинују неутралишућа антитела и монлупиравир“, рекла је Гојковић Букарица и навела да је невероватно да имамо све те лекове. Подсећа да имамо сотровимаб који делује потпуно и на омикрон и на делта варијанту, као и регенерон, а очекују се и још неки који ће имати дуга дејства.

Уколико се сатурација спусти на 92 одсто, додаје, ту је неминован пријем у болницу где се, сходно клиничкој слици, дају други лекови: терапија за разређивање крви, кортикостероиди.

Када је реч о пост ковид синдрому, Букарица подсећа да су се људи од последње велике инфекције – „Шпанске грознице“ лечили и по 20 – 30 година, а да ће се последице вируса корона тек проучавати.

„Ми не знамо све последице, али примећујемо да су ране последице на мишићима, срчаном мишићу, затим бубрезима и нервима“, каже она и додаја да је после прележане инфекције, исхрана најважнија.

„Физичка активност није дозвољена док се не види каква је ситуација у прва два месеца, затим пацијенти морају да се посвете праћењу свог стања. Аритмија може да се јави, па је праћење крвне слике је од великог значаја, као и проверавање ЦРП-а и Д димера“, закључила је Гојковић Букарица.