Именовање америчког амбасадора у Немачкој Ричарда Гренела за специјалног изасланика Беле куће у дијалогу између Београда и Приштине (лист „Вашингтон тајмс“ дијалог назива „мировним преговорима“) можда је некога изненадило, али чини се да је Трампов избор сасвим логичан.
Гренел, према речима Мирослава Стојановића, дугогодишњег дописника листа „Политика“ из Немачке, ужива посебан статус код Трампа као његов близак сарадник, могло би се чак рећи и пријатељ.
„Интересантно је да су га Немци означавали не амбасадором САД, него амбасадором Доналда Трампа. Његово именовање за специјалног изасланика Беле куће за дијалог између Београда и Приштине биће олакшање и чист добитак за саму Немачку. Немци су често стиснутих зуба прихватали његове провокативне и готово претеће изјаве“, објашњава Стојановић, подсећајући да је Гренел претио немачким компанијама које су имале намеру да послују у Ирану или су биле ангажоване на изградњи гасовода „Северни ток 2“, чију је обуставу тражио.
Без икаквих дипломатских скрупула и рукавица, Гренел је заступао ставове Доналда Трампа о трансатлантској трговинској размени, која је, с обзиром да Европа, а поготово Немачка више извози у Америку, него Америка у Немачку, неправедна.
„Ако је Бела кућа за дијалог између Београда и Приштине тражила новог Ричарда Холбрука, погоднију личност од Гренела нису могли да нађу“, поентира наш саговорник.
Иако је Метју Палмер именован за специјалног изасланика за Западни Балкан, знало се да је тежиште његовог посла дијалог Београда и Приштине.
Каква ће његова позиција у новом формату сада бити, крајње је неизвесно, наставља Стојановић, као што је неизвесно шта Гренеловим именовањем добија Србија.
Некадашњи шеф Координационог центра владе Србије за Косово и Метохију Небојша Човић наглашава да је Палмер као дипломата израстао током Клинтонове администрације, док је Гренел човек од Трамповог поверења.
Његово именовање је, према Човићевим речима, додатно зумирање простора КиМ и биће му додељени још специјалнији послови него Палмеру. С обзиром на биографију, Гренел спада у групу не баш класичних дипломата — делује као бритка сабља и удара директно, додаје он.
Оба наша саговорника сматрају да се са Гренеловим именовањем мења и формат преговора, према Стојановићевим речима, зато што на тај начин амерички председник директно показује интересовање за дијалог између Београда и Приштине.
„Шта ће и какве ће инструкције добити Гренел, то је, наравно, велика непознаница. Очигледно ће бити робуснији него сви досадашњи емисари и вероватно ће пожуривати дијалог“, сматра он.
Дијалог блокиран изборима и одлуком приштинске владе да уведе таксе на производе из Србије и БиХ, према Стојановићевом уверењу, могао би да буде покренут за месец дана, уз јак Гренелов притисак, јер тешко је било шта учинити до формирања владе у Приштини.
На Косову и Метохији у недељу се одржавају избори и док не буде формирана нова влада, тешко је очекивати наставак преговора. Уколико се са формирањем владе буде одуговлачило, могућ је нови застој у дијалогу због избора у Србији, који би требало да буду одржани на пролеће и ако би формирање владе у Приштини потрајало, улази се у цајтнот. Тако да ће Вашингтон највероватније вршити, како Стојановић каже, жесток притисак да се створе услови да дијалог што пре почне. То подразумева и уважавање услова Београда за наставак разговора — укидање такси.
Према Човићевим речима, формирање приштинске владе могло би се очекује до децембра, а Гренелово именовање је припрема за оно што Србију чека након тога.
„Када се кадровски прича о новој косовској влади, мислим да ће то бити нова политичка елита, да ће ратни злочинци, екстра организовани криминалци, бандити и шумари бити склоњени, а да долази време неких Аљбина Куртија. Према томе што је Гренел именован, мислим да Американци већ дуго раде на некаквом плану“, каже Човић.