01.07.2023. - 16:37
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Кад си Србин на Балкану за тебе не важи исто што и за људе на Западу, и томе се више не треба чудити, а да је тако показују искуства Срба на Косову и Метохији, проблеми Републике Српске и Срба у Црној Гори, каже Драгослав Бокан, режисер и председник Института за националну стратегију.
Запад тако, образлаже Бокан, брани право једне девојчице у Енглеској да за себе каже да је мачка и то у школи под туторством Англиканске цркве — та девојчица има да буде мачка јер тако жели, али Срби у Црној Гори не могу да буду Срби иако то желе и, у најмању руку, много више су Срби него што је ова девојчица — мачка.
Проблеми Срба на КиМ
Слично је и са Србима на Косову и Метохији, где, подсећа режисер, Србе оптужују за фашизам, екстремизам, непоштовање дијалога, а кад немају шта да им приговоре онда кажу да се обе стране смире, што је ненормалан безобразлук.
Кад западне земље помињу кривицу обе стране на Косову, истиче у емисији Свет са Спутњиком научни сарадник др Александар Лукић, пре свега се мисли на Србију, а у најновијој кризи чак се инсистирало да Војска Србије која је била на административној линији снизи ниво борбене готовости.
„Оно што је Запад највише бринуло то је управо наша војска на административној линији, не и де факто терор Куртија. А терор над Србима служи да се ствари ставе под контролу како то одговара САД. Јер, увидели су да им Бриселски споразум који су потписали и гарантовали заправо не одговара у оном делу који се тиче ЗСО, а једини начин да све то дезавуишу јесте да пониште цео Бриселски споразум и све друге споразуме и да се заведе владавина те тзв. независне државе Косова под америчким протекторатом, а у оквиру административних граница КиМ“, објашњава Лукић.
Будући да, како каже, ЗСО никако не одговара Западу, он је био у позицији сталног шаха и једино решење да из тога изађе било је да сруши све фигуре са стола, а онда да голом силом успостави победу по систему „може ми се јер сам јачи“.
Историчар са КиМ Лука Јовановић указује на још један важан моменат актуелне кризе на Северу — на тенденцију Приштине али и Тиране да сваки вид отпора Срба, колико год био демократски, колико-толико повеже са Русима.
„Још раније је Курти оптуживао Србе да су у дослуху са Москвом и стално покушава да се афирмише као неки ‘балкански Зеленски’, очекујући ту апсолутно подршку Запада у борби против Срба, док се Срби на КиМ све више приказују као чланови неких тајних терористичких организација које та назови демократска власт треба што пре да приведе познавању права“, примећује Јовановић, уз оцену да све то иде ка томе да се да што већи легитимитет акцијама чији је крајњи циљ спровођење тихог егзодуса Срба са КиМ.
Покушаји провокација
На питање, хоће ли на крају Срби испасти терористи Драгослав Бокан пореди ситуацију у којој се они налазе са вестерн филмовима где главни јунак седи окружен непријатељима који га поливају вискијем, измичу му столицу, гурају, а он не допушта да га испровоцирају не зато што је кукавица него зато што бира тренутак кад треба да реагује.
„Читава идеја непријатеља и јесте да вас натерају да превремено реагујете, кад њима одговара, кад црвеном крпом замашу пред вашим очима“, каже он и позива на стрпљење док, како каже, не дође „доминантна сила са истока“ која ће осветлити и Запад затамњен његовом „орвеловском лудницом“.
Саговорници Спутњика су се осврнули и на ситуацију у Црној Гори, где из западних амбасада опет стижу поруке да странке са српским предзнаком нису пожељни партнери у формирању нове владе.
Политички консултант Владимир Добросављевић реторички се пита да ли је могуће да су Вашингтону ближи они који су у симбиотичком односу с нарко-картелима, попут претходне власти, а нису политички представници једног народа који је утемељен у Црној Гори и живи на том простору вековима.
„Имамо ситуацију да су Срби добри кад треба нешто да мењају у интересу великих сила, јер на крају крајева да није било воље западних субјеката не би дошло ни до промена режима ДПС у Црној Гори. Али, очигледна је намера да се промени структура ДПС која је везана за организовани криминал али да са друге стране политичко, идеолошко и свако друго наслеђе ДПС остане доминантно и главни ток црногорске политике. Забринутости има још више кад знамо да ће следећи амерички амбасадор у Подгорици бити Бикс Алију који је био преводилац Медлин Олбрајт. То је још једно упозорење које говори да ће се у Подгорици наставити линија америчке спољне политике која жели да сузбије све амбиције Срба да буду третирани као и сви други на овим просторима“, упозорава Добросављевић.
Бокан напомиње да Црна Гора не може да створи стабилну владу и власт уколико не буде имала у виду потребе српског народа али да Американцима и Западу уопште и не одговара стабилна власт и влада.
„Цела тајна и јесте у томе — они управо желе да тамо увек буду ломови, падови владе, нова очаравања и разочаравања, и тако укруг. Они желе да изнутра искључе осећање достојанства грађана Црне Горе, да им пукне филм, па или да оду у иностранство, или да се одрекну свог националног идентитета“, сматра он.
Америка у БиХ показује своје право лице
Слично понашање Запада Бокан препознаје и у Босни и Херцеговини, мада је, како каже, добра страна што тамо Америка показује своје право лице.
„Најопасније би било за српски народ у РС то кад би они кренули да нас гладе, хвале, да говоре о томе да је био и геноцид у Брантунцу и Кравици. Добро је што нису кренули меканом, лукавом методом да нас васпитавају, мазе и да нас тако припитомљавају. А кад год они показују своје право лице наши људи дижу гард, постају свесни реалности и не лажу себе“, истиче Бокан.
Америчка политика је, констатује Лукић, суштински иста у све три државе: и у Црној Гори, и у Српској, и у Србији, само у зависности од тога која је држава мења се модалитет за остваривање истог интереса — да се српски национални фактор сведе на нешто безначајно и да игра као и остали.
Имајући све ово у виду, саветује он, сад се треба држати народне изреке „моли се Богу али ни ђавола не срди“.
„Не треба превише да срдимо наше моћне непријатеље већ да радимо тако да чувамо оно што имамо, а тренутно имамо Србију и Српску, а да чинимо све што је могуће да се и у Црној Гори сачува српски национални фактор и да промовишемо то да је на духовном и културном плану у све три земље он исти“, закључује Лукић.
