Нова стварност за Србе: Шта се све на северу КиМ променило од 1. јануара

Од Нове године, Срби са Косова и Метохије, који имају пасоше Републике Србије, једина су етничка група у Европи којој је за путовање потребна виза, а ускоро могу очекивати да ће од Електросевера добити рачуне за струју

„Ко је прошле године на данашњи дан и могао замислити да за Божић 2024. на улицама Митровице, Звечана и Лепосавића нећемо имати ни једно једино возило са КМ таблицама? Или, да ће РКС таблице моћи у централну Србију са све симболима Косова? Да ће нам Албанци бити градоначелници, да ће крај споменика кнезу Лазару у центру Митровице свакодневно дежурати косовски специјалци? Или, да ће зграде општина бити заузете, пуне косовске полиције?“

Овако јутрос, у само неколико реченица, један од Срба из Северне Митровице описује нову ствараност на северу Косова и Метохије.

„Може све то и простије и краће да се каже – окупација“,  каже други саговорник РТ Балкан са севера КиМ.

Назвали то новом стварношћу, окупацијом, још једним српским гетом на КиМ, како год, на северу Косова ових, претпразничних дана ништа није исто и све је исто као што је било и пре годину дана.

„Исти је страх, иста неизвесност, исте су бриге са породицу, за будућност деце, исти осећај грча кад вас зауставе специјалци код Три солитера или на Малом Звечану, или код капије Трепче, или код Бистричког моста. Исти је страх да нисте на неком од спискова за хапшење, исте су бриге са наше Србе који су похапшени и који леже по затворима. Долазе и пролазе празници, а код нас је радости све мање, а бриге све више. И, најгоре од свега јесте што је наде све мање“, каже наш саговорник који због опште ситуације никако не може да пристане да му се име појави у медијима.

Све друго је овде другачије.

Прошле године, у дане око Божића, патрола косовских специјалаца било је на Малом Звечану, у Микро насељу, на путу ка Сувом долу, ка Чабри, код Дудиног крша крај Северне Митровице, ове године, патроле су у најстрожем центру града, код споменика кнезу Лазару, код НИС-ове пумпе, код зграде коју мештани зову „вампируша“. Буквално, свуда по граду.

Север Косова постаје велики гето

„Дакле, стигли су нам под прозоре наших станова и кућа. Сад више не постоји ни теоретска шанса да одете до Лепосавића или Зубиног Потока, а често и до Звечана, неколико километара, да изађете у град до продавнице, а да вас не зауставе специјалци и не претресу и вас и возило. Кад нам деца ујутру пођу у школу обавезно морају проћи поред неке патроле, да ли са дугим или кратким цевима, да ли са капама или под панцирима… Можемо ми то звати како хоћемо, али, то је наш живот, нови живот у новим околностима. Север Косова постаје један велики гето“, понављају наши саговорници.

Нема више ни сирена за узбуну у Северној Митровици. Последњи пут огласиле су се летос, приликом упада специјалаца у зграде општина на северу КиМ, и приликом хапшења Срба у Митровици…

Пре десетак дана, специјалци су демонтирали сирене, ставили их у патролна кола и однели. Оне више неће обавештавати грађане да се на северу дешава нешто ванредно, да некога хапсе, премлаћују…

Многе је на северу Косова збунила, изненадила, а многе и није, констатују овде, одлука Владе Србије да од 1. јануара 2024. возила са РКС таблицама могу у Централну Србију без налепница.

На друштвеним мрежама, у групама, ових дана појавиле су се приче да људи виђају Србе са Косова који, кад пређу Јариње, Брњак или Мердаре, кад уђу у централну Србију, прелепљују симобле тзв. Косова на регистарским таблицама иако то, по актуелним мерама не морају. Не морају по закону, али, како објашњавају, морају због образа, због себе и своје деце.

Истовремено, на улицама градова, и на путевима на Северу, и јутрос су возила са ознакама градова у централној Србији на којима су симболи Републике Србије прелепљени белим налепницама.

„Од краја маја прошле године зграде скупштина општина на Северу, Зубиног Потока, Лепосавића, Звечана окупиране су од стране полиције, и Срби који раде у тим зградама не могу на посао. И, за то никога није брига. У неким од тих зграда сада су Албанци градоначелници, из неких ти градоначелници са по неколико стотина гласова нису изашли месецима, ваљда чувају фотеље. Кад смо пролетос покушали да се изборимо за те зграде, за право запослених да раде, добили смо батине од КФОР. У Северној Митровици албански одборници градско земљиште преписују на косовски МУП“, набраја још неке од елемената нове стварности један од наших саговорника.

Стоп за Србе

Од Нове године, Срби на северу КиМ, који имају пасоше које издаје Координациона управа МУП-а Србије односно Република Србија, једина су етничка група у Европи којој је за путовање по континенту потребна виза.

 

Од 1. јануара, Албанци са КиМ и оно мало Срба који су узели приштинске пасоше могу у Европу без виза, многи су за последњих неколико дана већ и кренули, за Србе то не важи. Када је средином новембра из Европске комисије стигао предлог да визе не важе и за грађане са пасошима Србије, из Приштине су жестоко реаговали не само власти тзв. Косова, него и НВО сектор. Рекли су да је то неприхватљиво.

Сада одлуку о судбини виза за Србе чека сложена процедура у органима ЕУ у Бриселу која може потрајати месецима.

„Уопште нисам зачуђен чињеницом да за нас Србе са севера и даље важе визе. Ми смо по свему грађани другог или трећег реда, не само на Косову него и у Европи, па што би било другачије и када су визе у питању“, речи су једног од наших саговорника са Севера КиМ.

Нови рачуни за струју

Прошле године о плаћању струје на Северу није било ни помена. Тек понека вест од два реда на порталима и у новинама, најава без много утемељења. Ових дана, плаћање струје је једна од горућих тема.

Пре неколико дана, заменик косовског премијера Бесник Бисљими изјавио је да ће се „на северу Косова у новој 2024, после две деценије, струја плаћати као и у свим осталим деловима Косова“.

Када ће и по ком систему почети наплата струје, из наведене изјаве тешко је закључити, иако је Бисљими уверен у супротно.

Код грађана на северу тренутно је много више питања него одговора:

„Прво питање јесте да ли ћемо најпре закључити уговоре са Електросевером па онда плаћати струју или ћемо рачуне плаћати без уговора? Друго, кад ће и ко очитати бројила? Треће, за колико ћемо месеци, година, деценија, уназад бити принуђени да плаћамо наводне дугове иако је Србија за нас плаћала рачуне за струју? Четврто, да ли у Приштини имају представу колико је станова у међувремену променило власнике, колико власника је преминуло, колико се одселило, колико је струјомера технички неисправно, колико је кућа без струјомера, колико је зграда прикључено на мрежу без икакве документације… Извесно је само да нас чека много брига по овом питању и ту се ничему добром не надамо“, кажу наши саговорници.

Прошле године, за Бадњи дан, Север је пресекла вест из Готовуше код Штрпца да је тамо Албанац пуцао и ранио двоје деце која су носила бадњаке. Да ли нова косовска стварност подразумева и овакве детаље, остаје да видимо око Бадњег дана и Божића 2024. и наредних година.

„Добро дошли у нову стварност, у оно што ми живимо већ две и по деценије“, пишу ових дана неки до Срба из енклава јужно од Ибра сународницима на северу.

И сећање на Бањску део је нове стварности на северу. Оно као жива ватра боли не само породице и пријатеље убијених Срба.