НОВА СМИЦАЛИЦА ЕУ: Траже да „Tурским током“ не тече само руски гас

ПРЕД „Турским током“ у Србији су нови изазови. Секретаријат Енергетске заједнице је пре два дана у мишљењу о изградњи дела овог гасовода преко територије наше земље, дао и одређене услове, које ће наредних дана разматрати Агенција за енергетику србије (АЕРС).

У Агенцији, за „Новости“, кажу да још нису добили детаљно мишљење Енергетске заједнице, које се очекује тек средином недеље. На сајту ове европске организације, чији је Србија члан, постављена је само информација о мишљењу са најважнијим условима, али комплетно мишљење је, како сазнајемо, исписано на двадесетак страна. У српској агенцији за енергетику кажу да ће разматрати све услове и да ће испунити све што је могуће.

– Испитаћемо комплетно мишљење и услове СЕЗ – кажу у АЕРС. – Србија ће испунити све што је у складу са нашим законима, и, наравно, оно што је изводљиво да применимо, а што препоручује европска организација.

Енергетска заједница, према првој информацији, инсистира на два услова. У првом се прецизира да би приступ значајном делу капацитета требало омогућити трећој страни. Други услов је да омогућимо да тај гас буде доступан и другим земљама региона.

У првом услову, СЕЗ није објаснио шта значи значајан део капацитета, али се тражи да приступ гасоводу имају и други произвођачи гаса, осим власника. Иначе, власник тог магистралног гасовода, којим би енергент биотранспортован од Зајечара до Хоргоша, јесте српско-руска фирма „Гастранс“. Овај услов је одговор СЕЗ на захтев Агенције за енергетику Србије, за изузеће приступа трећим лицима капацитету овог гасовода. Наша агенција је још у октобру прошле године СЕЗ доставила захтев за изузеће. Крајем прошле године је из Беча, седишта Секретаријата енергетске заједнице, стигло писмо са 43 питања, на које је АЕРС одговорио.

Пре два дана стигло је и мишљење СЕЗ. Одређени аргументи српске агенције су прихваћени, али се инсистира да се путем аукције дозволи право коришћења значајног дела капацитета. Стручњаци управо у овоме виде главни проблем, јер је непознато да ли ће власник гасовода, који би инвестирао у радове на изградњи мреже од 403 километара преко Србије, имати право на највећи део његовог капацитета.

Министар рударства и енергетике Александар Антић оценио је да је Србија, након што је Енергентска заједница дала мишљење о пројекту магистралног гасовода од границе са Бугарском до границе са Мађарском, значајно ближе изградњи гасовода кроз Србију.

– Чињеница да је Енергетска заједница у свом мишљењу закључила да ће нови гасовод унапредити сигурност снабдевања кроз диверсификацију рута снабдевања, потврда је наше аргументације и очекујем убрзан наставак пројекта кроз обавезујућу расподелу капацитета и доношење инвестиционе одлуке – навео је Антић.

Он је оценио да је мишљење Енергетске заједнице показатељ да је пројекат изградње гасовода кроз Србију добро постављен, у складу са Законом о енергетици Србије, као и са европским енергетским директивама.

КОНКУРЕНЦИЈА

ЕНЕРГЕТСКА заједница сматра да би нови руски гасовод обезбедио сигурније снабдевање гасом, али да би учврстио доминацију руског „Гаспрома“. Зато тражи од Србије да дозволи да и други произвођачи и трговци гаса користе мрежу преко наше територије. Тако ће се, верују у СЕЗ, омогућити недискриминаторни приступ и могућност трговања за све учеснике на тржишту.