Нова слободна школска активност: Зашто међу врлинама и вредностима нема патриотизма

Не може све да се стави у табелу, одговарају из Завода за унапређивање образовања и васпитања

Сада је извесно, ученици виших разреда основне школе од сутра ће моћи да изаберу још једну слободну наставну активност. Национални просветни савет данас је усвојио програм слободне наставне активности – Врлине и вредности као животни компас I и II намењен ученицима виших разреда основних школа, који је креирао Завод за унапређивање образовања и васпитања.

Садржај програма подељен је на четири тематске целине – животне вредности, људске врлине, социјалне вештине и доброчинство. Стручњаци се слажу да разговоре о „животу, породици, здрављу, образовању, љубави и другарству“ треба водити, али сматрају да би ђаци на овим часовима требало да сазнају нешто више и о  патриотизму, спонтаности и религиозности што су, такође, суштинске вредности.

Специјалиста медицинске психологије Влајко Пановић подсећа да је цивилизација у којој живимо промовисала агресивност и насиље у свим сегментима живота, почевши од цртаних филмова, свађа родитеља, друштвених мрежа, видео игара, преко политичара који се свађају, спортских коментатора који пренаглашавају успехе и емоције и дискурсом у коме преовлађује речник ‘убио га, срушио га, олешио га’, а то се све несвесно утискује у дечје искуство.

„Важно је кренути у преображај, пре свега од говора којим се служимо и фаворизовањем пожељног понашања, лепоте и доброте“, наглашава Пановић за РТ Балкан.

Деца одрастају у свету ружног, наглашава саговорник РТ Балкана, па би се емпатији – односно разумевању осећања другог и другачијег, требало учити у најранијим данима.

„Различитост је предност, без емпатије нема разумевања, без разумевања нема поштовања и љубави. То се мора учити у првим годинама дечјег одрастања у кући. Потребно је парадигму потпуно окренути на другу страну, али сматрам да није касно за децу од 11 до 14 година. Након што су научили за `молим те`, `хвала` и `извини` стекли емпатију, иде се на разумевање других врлина и вредности“, објашњава Влајко Пановић.

Он примећује да недостају појмови попут патриотизма, спонтаности и радости.

„Заборавили су отаџбину, љубав према роду. Патриотизам се до сада није сматрао врлином. Створен је амбијент у коме је национализам стављен у негативан контекст, иако то подразумева да волите своју нацију, а не мрзите другог. Нама је од стране Запада годинама наметана друга теза, да не смете да се идентификујете као Србин. Лекција коју треба да науче је да имате свест о припадању, о потреби жртвовања, пожртвованости и родољубљу“, каже и додаје да ако цивилизација не жели да пропадне мора да се окрене љубави, толеранцији, разумевању итд.

Подвлачи да је спонтаност носилац радости, као и да су вера и истинска религиозност значајне за човека који живи у мору ружног, злог, наопаког, вештачког…

„Религија, фина, умерена, даје одговоре на сва питања. Бојим се да се неће тиме бавити на верској настави“, закључује он.

Елеонора Влаховић, руководилац Центра за професионални развој запослених у образовању Завода за унапређивање образовања и васпитања за РТ Балкан каже да наставници имају слободу да осмисле начине на које обрађују садржаје и кључне појмове, да их повезују и прилагођавају групи.

„Не може све да се стави у табелу. То су препоручени кључни појмови садржаја. Идеја је да се ученицима понуде што различитије активности како би могли да задовоље и развијају своја интересовања. Све је афирмативно, без помена негативности, сегрегације, насиља, дискриминације, стереотипа… Да буду као што смо ми некад били извиђачи, да иду на оријентиринг, више бораве у природи, гледају филмове, дебатују, негују поштовање, солидарност, заједништво, да им се пружи одређени компас за кретање кроз живот“, објаснила је она.

Додала је да на врлинама и вредностима неће бити контролних, писмених и оцена, али ни предавача.

„Ми смо дали предлог да слободну наставну активност реализују психолози и педагози, али је на данашњем националном просветном савету Министарство просвете затражило да се у програм укључе социолози и филозофи.

„Дали смо сагласност, али не решавамо ми правилник. То ради ресорно министарство. Битно је да је програм формално-правно усвојен, али до објаве у `Службеном гласнику` он је непостојећи, тако да је наш предлог био да се одређене теме покрију у оквиру прве две недеље школске године за које смо израдили смернице“ , објаснила је саговорница.

Циљ програма Врлине и вредности као животни компас I и II  је оснаживање личног развоја ученика и подстицање развоја вредности и врлина као главних ослонаца и водича у животу за добробит појединца и друштва, као и развој социјалних вештина значајних за просперитет, физичко и ментално здравље и живот у атмосфери узајамног уважавања и бриге једних за друге.

Програм се не односи на лепо понашање већ задире у суштину прихватања себе и других и намењен је ученицима који су у узрасту када се самоидентификују и решавају бројне дилеме о томе шта је исправно а шта не, како бити прихваћен у групи а не изневерити себе, како решавати конфликтне ситуације и сл.

Компетенције које би требало да стекну су целоживотно учење, правилна комуникација, одговоран однос према здрављу и околини итд.