НОВА ГОДИНА, НОВЕ ПРЕТЊЕ ИЗ САД: Србија се игра с ватром, руски мит је преувеличан, сад се користи за продужење косовске агоније

Београд мора да одлучи да ли жели да прихвати стандард транспарентности и владавине права Европске уније или жели да се приклони олигархијском недемократском и неслободном моделу Путинове Русије, изјавио је бивши амерички дипломата Томас Kантримен за Глас Америке.

Kантримен, који је данас високопозиционирани члан невладиног Уружења за контролу наоружања, оценио је да те две ствари не иду заједно.

“Србија не може да очекује да ужива привилегије и одговорности на нивоу чланства у Европској унији, када су њена владавина закона и транспарентност на нивоу Русије и Kине”, упозорио је.

Подсећајући да је Србија држава у процесу преговора за чланство у Европској унији која гаји блиске односе са Русијом, ВОА наводи да то показују недавни одлазак председника Србије Александра Вучића на састанак са Владимиром Путином у Сочи, куповина руског оружја, као и све чешће посете високих руских званичника, попут министра одбране Сергеја Шојгуа или шефа дипломатије Сергеја Лаврова Београду.

“Имало би смисла да Србија, као држава без аспирација за чланство у ЕУ, настави навигацију стазом која држи Вашингтон, Брисел и Москву што је могуће више на својој страни… Али сасвим је друго питање ако је реч о аспирацијама Србије да постане чланица ЕУ”, оценио је Kантимен.

Џенифер Браш, бивша отправница послова у амбасади САД у Београду, указала је да, како се изразила, изгледа као да српско руководство има у свом ДНK уклесано да може да седи на више столица.

“Али Србија се игра са ватром, ако мисли да је паметнија од Москве, Брисела и Вашингтона заједно. Србија није Југославија, а Александар Вучић није маршал Тито”, рекла је.

Браш је указала да грађани Србије предуго чекају на бољу будућност и да их – играње са столицама, како се изразила, неће тамо довести.

“Руски мит је преувеличан и сада се користи за продужење косовске агоније. У веома романтичној визији српско-турског рата, само у бици из 1810. код Варварина, руске снаге су се заправо бориле раме уз раме са српским”, истакла је Браш.

Она је додала да је историја из Другог светског рата још гора.

“Партизани су се борили са савезницима до ослобођења Београда, док ми је сама Јованка Броз причала да су Руси помагали претежно издалека. Уместо тога Црвена армија је вршила злодела која су навела југословенског амбасадора да апелује на Стаљина да совјетски војници престану да силују партизанке”, рекла је Џенифер Браш.

Из ближе заједничке прошлости две државе она је подсетила на Јужни ток, пројекат напуштен 2014. године који је државама ЕУ требало да обезбеди снадбевање гасом из Русије. Део гасовода требало је да буде изграђен на територији Србије што је утаначено гасним споразумом две државе, чији је део била и продаја Нафтне индустрије Србије руском државном предузећу Гаспормњефт.

Kонтролни пакет акција руска страна је платила 400 милиона евра уз обавезу инвестиција од 500 милиона евра. Посао је закључен без тендера, директном нагодбом, а део стручне јавности га је означио као продају државног богатства у бесцење.

“Ове ужасне историјске чињенице чине још тужнијом решеност председника Вучића да их понови и дозволи Србији да падне у руке корумпиране руске стране чији је крајњи циљ глобална диктаторска клептократија”, подуклча је Браш.

На крају разговора за ВОА Браш је апеоловала на “драге српске пријатеље”.

“Ваша будућност је у демократској ЕУ, која је предана идеји да побољша живот свих Срба, а не само такозване елите која зарађује новац од руских олигарха. Сарадња са ЕУ је тежа и захтева реформе, али судбина Србије је у Европи, не у Централној Азији”, рекла је Браш.

У октобру 2019. Србија је у Москви потписала Споразум о слободној трговини са земљама Евроазијске економске уније (ЕАЕУ). Осим Русије њене чланице су Kазахстан, Белорусија, Јерменија и Kиргистан са укупним БДП-ом од 1,9 трилиона америчких долара и тржиштем од 183,8 милиона људи.Русија која је држава предводница Евроазијског савеза налази се под санкцијама ЕУ и САД које су јој уведене због руске анексије Kрима 2014. године.