ЊУЈОРК ТАЈМС: Како је Косово постало мека за Исламску државу

Више од једне деценије, користећи мрежу добротворних организација преко радикалних имама Саудисјка Арабија и друге земље Арапског залива шире вехабизам на Косову кроз добротворне организације, градњу нових џамија, утеривање страха и насиља, као и кроз регрутовање младих за борбу у Сирији на страни џихадиста, пише „Њујорк тајмс“.

У тексту угледног њујоршког дневника, истиче се да џамије, које су на Косову саграђене од новца који је донирала Саудијска Арабија, окупља људе који шире вехабизам – „конзервативну идеологију која доминира у Саудијској Арабији“, наводи се у тексту Карлоте Гал.

Од када је 1999 Београд после интервенције НАТО изгубио контролу на Косову, под присмотром америчких званичника, новац и утицај Саудијске Арабије је умногоме променио ову, некад, толерантну муслиманску заједницу.

Косово се сада, као и остатак Европе, брани од претњи исламиста. Протекле две године, полиција је идентификовала 314 грађана Косова – укључујући два бомбаша-самоубице, 44 жене и 28 деце која су нестала, а сумња се да су их џихадисти отели и прикључили њиховим групама, наводи Њујорк тајмс.

Децу су регрутовали, како наводе косовски истражитељи, екстремисти свештеници и тајанствена удружења која је финансирала Саудијска Арабија и остале конзервативне земље Арапског залива, користећи скривене мреже донација из добротворних организација.

„Они су промовисали политички ислам“, каже Фатос Маколи, директор Косовске антитерористичке службе.

„Потрошили су доста новца да би промовисали другачије програме углавном младим људима тако што су донели своју литературу“, додаје Маколи.

После две године истраживања, полиција је оптужила 67 људи, ухапсила 14 имама и угасила 19 организација које раде против Устава, подстичући мржњу и промовишући тероризам.

То је велики преокрет за земљу од 1,8 милиона људи који се не тако давно сматрала за проамеричко муслиманско друштво у свету. Американци су дочекани као ослободиоци након НАТО агресије 1999. године која је, наводи се, „изродила“ Косово.

Након рата, наводи се, представници Уједињених нација помогли су да се одржи мир. Саудијци су дошли и донели милионе евра да би помогли сиромашном и ратом погођеном земљом.

Међутим, Саудијци су видели прилику да шире вехабизам.

„Нема доказа да је било која организација дала новац директно људима да иду у Сирију“, каже Маколи и додаје да је проблем тај што су подржани људи који промовишу насиље и џихад, а тврде да штите ислам.

Косово данас има више од 800 џамија, 240 је саграђено од рата и криве се за помагање ширења вехабизма. Оне су део онога што имами описују као намерна, дугорочна стратегија Саудијске Арабије да преобликује ислам како њима одговара, не само на Косову, него у целом свету, напомиње Њујорк тајмс.

Када је путем Викиликса дошло до цурења информација 2015. године, сазнало се за финансирање џамија, исламских центара широм Азије, Африке и Европе. Само у Индији је 140 свештеника било на платном списку саудијског конзулата.

Ширење вехабизма на Косову оставила је велике последице. Девојке одбијају да се рукују са људима, чак и не причају са мушким рођацима. Доста младића је отишло и прикључило се исламистичким групама.

После сукоба 1999, имам главне џамије у Подујеву Идриз Билали поздравио би сваку помоћ која му се нудила.

Када су се два имама у својим тридесетим годинама, Фадил Муслију и Фадил Согојева, вратили са мастер студија у Саудијској Арабији са новцем за организацију летњих верских кампова, Билали је пристао да помогне.

Они су били само двојица од 200 Косовара који су искористили стипендију да проучавају ислам у Саудијској Арабији. Многи од њих вратили су се са мисионарским жаром.

Ускоро, под утицајем Муслиуових лекција, ученици су почели да усвајају строг начин молитве, стран умереној исламској традицији која је на Косову владала. Билали, који је и сам био студент на Унивезитету у Медини касних осамдесетих година прошлог века, је то препознао. Наводи да га је професор са Косова као студента упозорио да се чува културолошких разлика вехабизма. Схватио је да је Саудијци спроводе политику преобраћања.

„Вехабије покушавају да преобрате вернике са Косова, са њиховог традиционалног схватања ислама које је већ генерацијама укорењено у породици. Када успеју да их удаље од традиционалног учења, почињу да их бомбардују радикалним ставовима и идејама“, објашњава Билали.

Према његовим речима, глави циљ вехабија је да створе сукоб међу људима. То прво ствара поделе, затим мржњу, а на крају, због супротстављених идеја, долази рат, додаје Билали.

„Утеривање“ вехабизма кроз насиље и страх

Радиклани имами проповедају у новим џамијама, изграђним саудијским новцем. Чак су забележени случјеви рушења џамија старијих од 400 година, историјске библиотеке у Ђаковици, дервишких манастира, гробаља, све што вехабије сматрају идолопоклонством.

После сукоба 1999, умерено свештенство у Гњилану, почело је да се суочава са насиљем младих вехабија. Парадоксално, том у граду од 90.000 становинка, било је смештено 7.000 америчких војника у бази Бондстил.

Заставу Алабаније која је била постављена у гњиланској џамији млади вехабија Зекрија Ћазими сматрао је идолопоклонством, па је због тога поцепао. Локални имам Енвер Реџепи ју је потом вратио на место.

После неколико дана Реџепи је киданпован и дивљачки претучен у шумама изнад града. Он је оптужио Ћазимија за напад, али полиција није пронашла никакве доказе.

Десет година касније, после самоубилаких напада двоје косовских вехабија у Ираку и Турској. Ћазими је ухапшен кријући се у истој шуми где је Реџепи претучен. Осуђен је на 10 година за подстицање мржње и регрутовање мушкараца за борбу у џихадистичким оружаним формацијама.

Утицај радикалних имама достигао је врхунац почетком сукоба у Сирији. Они су путем радио и тв емисија проповедали врлине џихада апелујући на младе да оду тамо да се боре.

Међу регрутима је било и троје бивших цивилних службеника америчке базе Бондстил. Један од њих је Лавдрим Муџахери, један од вођа Исламске државе који је актер снимка погубљења ручним ракетним бацачем.

Од лета 2012, косовска полиција је затворила 12 вехабијских добротворних организација и ухапсила 40 особа.

Зашто локалне власти заједно са КФОР-ом и Еулексом нису раније зауставиле ширење екстремизма је питање о коме се широко дебатује, наводи њујоршки дневник.

Проток новца којим се финасирају вехабије на Косову често долази заобилазно, преко трећих земаља како би се прикирила његова намена и дестинација. Пре две године власти су пресреле трансфер и замрзле 500.000 долара из Саудијске Арабије намењен једном тинејџеру на Косову.

Тагови: Албанија, Косово и Метохија, САД