06.12.2022. - 10:01
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Стављајући тему изградње мултиполарног света у контекст украјинске кризе српски интелектуалци са различитих аспеката покушали су да објасне у којој равни колерирају ови појмови те да одговоре на питање да ли је овај сукоб на истоку Европе ходање ивицом трећег светског рата.
Kонференција Украјинска криза и изградња мултиполарног света у организацији Евроазијског безбедносног форума понудила је опсежну слику сукоба у Украјини.
У контексту задате теме: „Украјинска криза, као модел хибридне агресије НАТО на Руску Федерацију“, директор Евроазијског безбедносног форума Митар Kовач говорио је о сукобу колективног Запада, као носиоца глобализма, са Русијом што се одсликава кроз пројектовање и стално потхрањивање рата у Украјини.
„Украјинска криза, као модел хибридне агресије колективног Запада на Руску Федерацију, својим током и непосредним и посредним учешћем великих сила значајно ће определити европску безбедност и трасирати кључна решења глобалне безбедности у блиској будућности. Заиста, више неће бити ништа исто“.
Циљ антируског рата је слабљење ЕУ
Професор Часлав Kопривица са Факултета политичких наука анализирао је понашање земаља Европске уније у склопу рата у бившој Украјини, по два упоредна аспекта: однос ЕУ према онима који су одабрани за циљ овога рата – Русији и њен однос према англо-америчким покретачима рата.
„Показује се да је ЕУ, иако активно подржава англо-америчке марионете у Kијеву, и сама у позицији неактера, некога ко трпи од рата који јој није у интересу. Тако посматрано, овај антируски рат, за свој секундарни циљ има слабљење земаља ЕУ, која су у њега, из разних разлога, увучене на основу различитих, али конвергирајућих историја своје русофобије“.
На ивици Трећег светског рата
На епохални значај Руске специјалне војне операције у Украјини, указао је новинар Ђуро Билбија уз коментар да се она одвија на самој ивици ризика избијања трећег светског рата. Иако је у функцији спречавања трећег светског рата, она је покренула историјске тектонске плоче и процесе који разарају Фукујамину фантасмагорију о „крају историје“ и вечној доминацији западног либерализма.
„Да свет није и неће више бити као досад – добро се види и из Сједињених Држава и из Русије. Бивши саветник шефа Пентагона – пуковник Даглас Мекгрегор – са пуном увереношћу указује да ће Руси у Украјини сигурно победити и да нова фаза украјинског рата неће бити само уништење украјинске државе”.
За Србе је главно, док се историјске тектонске плоче померају, опомиње Билбија, не одустати, под притиском Запада који губи, ни од једног крупног националног интереса и ни од једне једине барикаде на којој се брани оно што се мора бранити.
Почетак нове ере
О сукобу глобалистичког и суверенистичког света говорио је професор Радомир Милашиновић, акцентујући чињеницу да криза у Украјини означава почетак нове ере у односима међу државама.
“Можда је боље рећи да је то јединствен догађај који означава почетак краја глобализму. Сигурно је да се то неће догодити на мах и да се мора посматрати као процес дугог трајања који имплицира разнолике политичке, економске, војне и културолошке консеквенце”.
Операција са ослободилачким карактером
Пуковник у пензији Стевица Kарапанџић пажњу је посветио основним обележјима и карактеристикама операције на простору Украјине. Он је истакао да је војном интервенцијом 24. Фебруара, Русија спречила Оружане снаге Украјине у намери извођења нападне операције на Донбас и предухитривши их, демонстрирала начело превентивног деловања, односно претицања – „погледом у напред”.
„После неколико етапа и увођењем 200.000 мобилисаних руских војника у зону борбених дејстава, руске батаљонске тактичке групе највероватније ће постати језгра за прерастање у здружене тактичке јединице – бригаде и дивизије груписане у оперативне саставе. То ће утицати да специјална војна операција поприми класичан и масовнији, по руском схватању „ослободилачки” карактер на подручјима где се огромна већина становништва изјаснила за присаједињење Руској Федерацији“.
Доказ крију посматрачи ОЕБС-a
Аналитичар Срђан Перишић је у свом излагању изнео занимљив податак који најбоље илуструје чији је ово рат и ко га је иницирао.
„Службе безбедности су имале оперативне податке да су у октобру прошле године Американци као инструктори заједно са Британцима концентрисали војне снаге кијевског режима у доњецкој и луганској области да би изршили агресију на ове Републике. Да би то урадили они су посматрачима ОЕБС-а одузели уређаје за ноћне посматрање па је целокупна мисија није била у моћности да изврши контролу Минских споразума, а управо су ноћу довлачене јединице што говори да је Запад спремао инвазију на Русе у бившој Украјини а не Русија.“
Учесници су се сложили да ово што данас гледамо на истоку Европе јесте реализација давно постављених циљева америчке спољне политике, али да у околностима када Руси добијају рат, последице ће сносити страна која га је иницирала, а последично и блок који је пружаоо несебичну помоћ кијевском режиму.
