НИШТА ОД УЛАСКА У ЕУ НИ ДО 2030? Процурио нацрт закључака Самита Европска унија – Западни Балкан који се одржава у Словенији

ОПТИМИСТИЧНЕ најаве да ће реафирмација европске перспективе региона бити у фокусу Самита ЕУ-Западни Балкан почеле су да се „топе“ и пре званичног окупљања шефова држава и влада на Брду код Крања.

Наиме, већ је „процурио“ нацрт закључака Самита у којем ипак нема датума 2030. као могућег рока за пријем земаља које преговарају о чланству у ЕУ, а на чему је инсистирао домаћин окупљања словеначки премијер Јанез Јанша.

Тако је, наводно, у тексту декларације који се још усаглашава између лидера 27 држава ЕУ, засада остала само потврда „једногласне подршка процесу проширења“, али без конкретних датума. Како сада ствари стоје, став ЕУ ће остати као до сада, на нејасним обећањима о одшкринутим вратима европске породице. У нацрту документа понавља се стара прича о реформама и уопштена формулација да од тога све зависи. Из дипломатских извора блиских Бриселу може се чути да постоји расположење да Србија до краја словеначког председања отвори још неколико поглавља, јер већина лидера у ЕУ препознаје позитивне помаке Београда у спровођењу реформи.

И уочи почетка Самита, којем присуствује и председник Србије Александар Вучић, поруке које су слали европски, али и амерички званичници биле су у духу већ познате матрице „тапшања по раменима“ али без опипљивих и конкретних помака. Све то указује да и овај самит неће дати неке спектакуларне резултате, осим понављања старих фраза.

Остаје да се реализује пакет тежак 30 милијарди евра за државе Западног Балкана, пре свега за пројекте који их повезују. Неповратна средства из буџета ЕУ износиће девет милијарди евра, а финансираће се и кампања за вакцинацију, како би државе на Балкану досегле проценте земаља чланица ЕУ. Око 3,3 милијарди је предвиђено за санацију последица пандемије вируса корона.

Словенија је предлагала и да се усвоји изјава у којој би се назначила потреба отклона од комунистичке прошлости, јер би се по мишљењу Љубљане на тај начин форсирали демократски помаци, али то није усвојено.

Иначе, скупу у Словенији присуствоваће лидери свих земаља чланица ЕУ и Западног Балкана – Албаније, БиХ, Црне Горе, Северне Македоније, Србије и такозваног Косова, чије је учешће најављено под звездицом. Синоћ је председник Европског савета Шарл Мишел угостио лидере држава чланица ЕУ на неформалној вечери у Словенији.

Самит ће бити одржан кроз две одвојене сесије, на првој ће учествовати лидери држава чланица ЕУ, а на другој ће им се придружити и лидери земаља Западног Балкана.

Теме скупа биће и интензивирање регионалне сарадње, као и потенцијали за даљу сарадњу у политичким и безбедносним питањима од заједничког интереса.

Уочи Самита амерички председник Џозеф Бајден у телефонском разговору са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен изразио је снажну подршку наставку процеса приступања земаља Западног Балкана Европској унији.

СКУП БЕЗ ОБЕЛЕЖЈА ТЗВ. КОСОВА

НА Самиту у Словенији учествује и Педро Санчез, премијер Шпаније, на чије инсистирање неће бити симбола тзв. Косова. Последњи пут је 2018. године на такав скуп позван тадашњи премијер Шпаније Маријано Рахој, али он је одлучио да не присуствује због учешћа представника Приштине. Уз Шпанију, тзв. Косово од чланица ЕУ не признају ни Грчка, Румунија, Кипар и Словачка.

АЛБАНСКИ ЛОБИСТИ ПИСАЛИ БАЈДЕНУ

ДОК ЕУ покушава да бар декларативно оживи европску перспективу региона који још оптерећују бројна нерешена питања, Група за албанска питања у америчком Конгресу поново покушава да тему нелегалне независности Косова наметне у Вашингтону. Албански лобисти позвали су председника САД Џозефа Бајдена и америчког државног секретара Ентонија Блинкена да удвоструче пажњу у решавању тензија између Косова и Србије, а америчку администрацију да повећа своју посвећеност постизању коначног решења.

У писму Бајдену и Блинкену они су се посебно „пожалили“ на надмоћније војне снаге Србије, чија је мобилизација око административне линије поводом последње кризе на северу Косова, како тврде, „угрозила стабилност Балкана“. Чланови ове групе у Конгресу Елиса Слоткин, Џо Кортни, Мондаире Џонс, Керолин Малоуни и Џејмс Мекговерн траже од челника Беле куће да обнове приврженост САД да „Косово добије правичан третман и признање као независна држава“.

ПОЖЕЉНА МАПА ПУТА ЗА ЗЕМЉЕ РЕГИОНА

ШЕФ делегације Социјалдемократске партије Аустрије (СПО) у Европском парламенту Андреас Шидер затражио је веродостојну европску перспективу за регион.

– Уместо да поставе разумљиву мапу пута за приступ, земље чланице Европске уније су, у договору уочи Самита, оставиле поново отворена врата за повлачење. Блокадом појединих чланица, као и неодлучношћу мањег броја премијера Европа стално губи на веродостојности у региону – критиковао је Шидер у саопштењу.