Они су проглашени кривим да су као припадници терористичке групе “Кобре“ под руководством Агима Рамаданија извршили нападе на двије патроле граничара Војске Југославије 30. септембра 1998. године на југословенско-албанској граници, током којих су убијена петорица, а рањена шесторица војника. Војници на одслужењу војног рока Владимир Радоичић, Миладин Гобељић и Илија Павковић, као и војници по уговору Мирослав Јоцић и Милош Павковић, убијени су у засједи у рејону карауле Кошаре. У нападу су тешко рањени капетан Горан Лозница и војник по уговору Горан Симић. Истог дана, око сат времена раније, погинуо је вођа патроле Милан Бундало, док је војник по уговору Бобан Михајловић тешко повријеђен, а лакше Саша Костић, Горан Тасић и Слађан Јовановић када је њихово возило наишло на мине које су терористи поставили. Лозанка Радоичић, мајка убијеног Владимира након изрицање пресуде сматра да правда не може никада да буде задовољена послије 17 година чак и да су добили максималних 40 година затвора. – У Приштини они данас славе такозвану државност, а по мом мишљењу Виши суд у Нишу је одбранио државу Србију и послије 17 година показао да је некоме стало до ове државе – каже Лозанка која се свих ових година борила да се пресуди злочинцима. – Тражила сам само да се заврши ова агонија. Мој син је изгубио живот са 19 година, а искрено, не вјерујем да ће убице икада провести дан у затвору, наводи Лозанка која је покренула поступак и против официра који су ове регруте послали у граничаре. Како је образложио судија Жикић, терористичка група упала је из Албаније предвођена сада покојним Агимом Рамаданијем и 30. септембра 1998. пуцала на припаднике Војске.