На српском народу је да коначно каже да ли је за веру или за вечеру. Ако је за вечеру, добиће вечеру и метак у чело и ту приче нема. Ако изабере веру, постоји шанса. И то је врло једноставно, каже у разговору за Спутњик свестрани уметник Никола Пејаковић.
Гостујући у емисији „Маша и …“ сценариста, музичар и глумац Никола Коља Пејаковић поручује да српски народ пре свега мора да реши питање своје душе.
„У реду, имали смо Југославију, имали смо Тита. И шта ћемо сад? Сада морамо да кажемо шта је оно што је наше. Ако се одлучимо да је наша Југославија, онда ћемо да страдамо на начин на који ћемо да страдамо. Ако ћемо да се одлучимо за тековине народноослободилачке борбе, онда ћемо да страдамо тако. Ако ћемо да се одлучимо за ‘Први пут с оцем на јутрење’ онда ћемо да страдамо на други начин“.
На питање живимо ли рат уживо и у 2023. години и како види велике политичке ломове и рађање новог света, Пејаковић каже да му је драго што је видео како зло диже главу.
„До сада је то зло пузало или је било само око нас. Сада је зло дигло главу и мислим да више то лицемерје, говорим у политичком смислу, тих светских западних сила је такво да они више то и не крију и уопште се не труде да то умију. Учимо да је увек било тако. Није било пауза, није било неких светлих времена, него углавном је то био исти систем – сила Бога не моли. Да ли је ово тренутак када ће се десити сукоб зла и добра и да ли је већ почео да се дешава у Украјини или је то неки други аранжман, ја то стварно не знам. Али оно што је сигурно је то да интимно знам где је моја страна и где ја једино могу да будем. Са моје тачке гледишта је то нормално“, објашњава Пејаковић за Спутњик.
Наш саговорник нам је открио и како смо од лепих села која лепо горе на Балкану дошли до „несложне браће“, како коментарише злоупотребу сцена из наших филмова зарад приказивања тобожње руске агресије, али и зашто га ови простори инспиришу дубоким мраком а онда изненадним оптимизмом.