Овако Зоран Миливојевић, некадашњи дипломата и спољнополитички аналитичар тумачи став Србије да у декларацији (у доминантном делу антируској) која је усвојена на након неформалног сусрета представника ЕУ и земаља Западног Балкана, Украјине и Молдавије, ипак не буде позива за увођење санкција Русији.
Неформалну вечеру поводом двадесетогодишњице усвајања Солунске декларације, за лидере региона приредио је премијер Грчке Киријакос Мицотакис, а у завршној декларацији требало је да се окупљени усагласе о позивању на увођење санкција против Русије.
Упркос томе што је требало да у првом плану буде оно што се колоквијално назива „европска будућност“ балканских држава које још нису постале чланице ЕУ, наметнута тема ипак је био однос према Русији и њеној специјалној операцији у Украјини и она је провејавала све време скупа. Томе је сасвим сигурно допринело и присуство Владимира Зеленског и председнице Молдавије Маје Санду.
Ипак, Србија као да је својим ставом у одређеној мери помрсила конце евробирократама и основни задатак, да у декларацију убаце позив на увођење санкција Русији, није постао део завршне декларације.
Србија се својих интереса неће одрицати ни под притиском
Према Миливојевићевим речима, противљење да се у декларацију укључи одредба о санкцијама Русији, порука је да се Србија неће одрицати својих националних интереса ни под притиском.
За политичког аналитичара Стевицу Деђанског, став Србије има значај и на спољнополитичком и на унутрашњем плану.
„Према спољном плану показује да Србија ипак, упркос притисцима и томе што је мала, брине о својим интересима на начин како она мисли да је најбоље, а морамо да признамо да у данашњем свету баш и нема много таквих примера и да то уопште није једноставно. Ко год прича да има лака решења, тај прича без основа. Дакле, са те стране, показало се да Србија има принципијелни став“, каже Деђански.
Са друге стране, овакав став показује да Србија није као остале земље и да неће тек тако, под притисцима, претњама, уценама или нуђењем одређених привилегија да мења своје националне интересе, додаје он.
На унутрашњем плану, овакав српски став показује онима који тврде да ће Србија попустити под притисцима и да је питање дана када ће Београд увести санкције Русији да су погрешили, тврди Деђански.
Декларација као оружје у борби за Косово и Метохију
Ипак, наша земља сагласила се са остатком текста декларације, у коме се позива на поштовање територијалног интегритета и суверенитета Украјине у њеним међународно признатим границама.
То је оно што је принципијелан став Београда који је изражен и у Уједињеним нацијама и који је фундаменталан када је реч о одбрани српских државних и националних интереса када је реч о Косову и Метохији, објашњава Миливојевић.
„Тиме је послата јасна порука Србије да се и у односу на њу други јасно понашају. Надаље, то је јасна порука да од тог принципа, од међународног права неће одустати у наредном периоду. Помињање тог принципа у сваком случају и став Србије у будућности јачаће њену позицију. Чињеница да је он у Атини прихваћен даје простора Србији да и у наредном периоду, у случају Косова и Метохије, инсистира на том принципу, на међународном праву и на Резолуцији 1244“, каже он.
Чињеница да је принцип територијалне неповредивости међународно признатих граница уграђен у декларацију из Атине, политички обавезује оне који су иза тог принципа стали и према Србији и КиМ, додаје Миливојевић.
„Србија је иза њега стала управо због тога што и у свом случају инсистира на његовој одбрани. Према томе, декларација има политички карактер и политичку снагу и политички обавезује потписнике. Што се Србије тиче, то је потврда њеног ранијег става и прилика да се у будућности, када је реч о косовскометохијском питању може позивати на ову декларацију“, сматра он.
Србија мора да се држи својих интереса и она не може да призна отцепљење било које територије у било ком делу света, макар сматрала да је оно оправдано, истиче Деђански.
Према његовом мишљењу, слагањем Србије са текстом декларације у коме се говори о поштовању територијалног интегритета и суверенитета Украјине, брани се став да је Косово и Метохија бесправно отцепљено од Србије.
„Мислим да то западне земље посебно нервира, јер се ми „кријемо“ иза међународног права, а њих оно тренутно нервира. Са друге стране, то помаже нашим пријатељима у свету, којих је више од осамдесет одсто и због наших принципијелних ставова нас и подржавају приликом гласања када су у питању, на пример, Унеско, Интерпол, и у Савету безбедности. У том контексту гледан и на подршку територијалној целовитости Украјине“, истиче Деђански.
У тексту декларације изражава се „непоколебљива подршка независности, суверенитету и територијалном интегритету Украјине унутар њених међународно признатих граница, заснованих на вредностима демократије и владавине права“.
Такође је, како се наводи у саопштењу грчке владе, подвучена потреба за обновљеним и поново фокусираним процесом проширења који је опипљив и кредибилан, без пречица до успостављених услова.
Састанак је одржан у атинској вили Максимос и на њему је, како је саопштено, било речи о проширењу и европској будућности региона, као и о енергетској безбедности на Балкану и у југоисточној Европи.
Вечери су, поред српског председника Александра Вучића, присуствовали и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, председник Европског савета Шарл Мишел, као и председник Црне Горе Јаков Милатовић, премијер Северне Македоније Димитар Ковачески, председница Савета министара БиХ Борјана Кришто.
Скупу су присуствовали и лидери земаља региона које су чланице ЕУ – премијери Бугарске, Хрватске и Румуније Николај Денков, Андреј Пленковић и Јон-Марсел Чолаку, док су председница Словеније и председник Албаније спречени да дођу. Присуствовао је и премијер такозваног Косова Аљбин Курти.
Неформална вечера за лидере региона у Атини била је тема емисије „Свет са Спутњиком“.
