НИКОЛА И МАРИЈА СЕ НИСУ ВРАТИЛИ КУћИ! Пре 22 године у НАТО бомбардовању код Подујева погинули брат и сестра из Грачанице

НАШ Никола је за који дан требало да напуни 17 година. Али, тог првог маја 1999. године није стигао са сестром и баком кући у Грачаницу.

Настрадали су од НАТО бомби, када је пројектил погодио аутобус на мосту у Лужану код Подујева, док су се враћали из Прокупља.

Зорица (59) и Драгиша (64) Петровић из Грачанице остали су тог кобног првог маја без двоје деце и мајке, односно свекрве. НАТО пројектил је прекинуо животе Марије (15), Николе (17) и њихове баке Смиљане (65). Само зато што су се у јутарњим сатима нашли у аутобусу „Ниш-експреса“ који је саобраћао на релацији Ниш – Приштина.

– Наши најмилији били су код рођака у Прокупљу у гостима.Склонили су се мало због свих дешавања овде на Космету. Толико су се радовали доласку кући, али нису успели да нам се врате – говоре Зорица и Драгиша, који живе само да би се сећали на најмилије.

Дане проводе мислећи на децу без које су остали а која су на локалном гробљу у Грачаници, недалеко од куће Петровића, сахрањена у истој гробници са баком Смиљаном. НАТО бомбе прекинуле су њихове снове и надања. Марија је планирала да упише медицинску, а Никола је завршио трећу годину саобраћајне школе.

– Иако су НАТО бомбе тих дана „падале“ свуда око Куршумлије и Мердара, Никола је посебно једва чекао да стигну кући. Желео је да прослави рођендан са друштвом. Зато је тог дана супруга спремала колаче, кифлице и свакакве ђаконије које наша деца нису стигла да пробају. Уместо на рођенданску прославу, наша чеда су отишла на вечни починак, и то баш на Николин рођендан – причају Петровићи.

Од удара пројектила сва тела су била угљенисана. Драгиша с тешком муком говори да је мајку препознао по гардероби, Марију по ланчићу, као и Николу који је носио крстић.