Никад то није било јасније: Европа је чула да Срби неће у ЕУ кад им отимају Косово

© Tanjug / FOTO HINA/ STA/ DANIEL NOVAKOVIC

Окупљање лидера региона на самиту Процеса Брдо – Бриони нема никакве логике, осим ако се земље западног Балкана саме не организују како би решавале своје актуелне проблеме. Европска унија нема намеру да се шири, то је јасно речено, али и даље користи мантру о придруживању како би вршила притисак, посебно на Србију и Републику Српску.
Овако нови састанак на Брду код Крања за Спутњик коментарише аналитичар Драгомир Анђелковић и додаје:
„Све што је у функцији евроинтеграција, посредно или непосредно, за сада нема много логике“.
Лидери земаља региона усвојили су документ од шест тачака чији је фокус на убрзању европског пута Западног Балкана.
Састанак чији је домаћин био словеначки председник Борут Пахор, планиран је као прилика да се сагледа тренутна ситуација у региону, а пре свега, да се позову чланице и институције Европске уније да убрзају процес проширења.
По његовом завршетку, председник Србије Александар Вучић изјавио је да би се народ у Србији негативно изјаснио када би се сада одржао референдум о уласку у Европску унију.
„Један од разлога је другачији приступ у Европи када се говори о територијалном интегритету Украјине и интегритету Србије. Људи у Србији ту врсту лицемерја не могу да прихвате. Јасна и недвосмисленаа већина је против уласка Србије у ЕУ и никада та већина није била јаснија.“, рекао је Вучић.
Анђелковић поздравља овакав иступ српског председника, он сматра да је овогодишњи, једанаести по реду сусрет лидера региона са темом еврионтеграције заправо бесмислен.
Европска унија не намерава да се шири, све што је у функцији ширења за сада је нереално. Друго, ЕУ сада користи причу о ширењу појачано, за притисак, јер сад смо евидентно ушли у фазу када се од Србије очекује да се потпуно одрекне Косова. Мислим да то што је рекао председник Вућић о расположењу грађана има смисла, добро је да се подсете Европљани да је тако“, каже Анђелковић.

Србија својим путем

Он додаје да је, како каже, доста и приче о томе да Србија не жели у ЕУ, већ да она мора да крене својим путем. Наш саговорник сматра да је најважнији предуслов да се то догоди, конкретан рад на очувању територијалног интегритера и суверенитета, односно, да морамо да се фокусирамо на одбрану Косова и Метохије.
Када је реч о усвојеном закључку самита који се односи на подршку визној либерализацији за све у региону, наш саговорник сматра да ово такође није тема за Србију.
„Зашто би се Србија бавила укидањем визног режима за Косово и Метохију, зашто би Србија радила на томе када албанске сецесионистичке власти раде на разне начине против Србије. Испада као да се Србија бори за албанска документа, да почну да у пуној мери важе на читавом европском простору, сада их макар коче визе. Заиста не могу да разумем зашто би Београд то радио“, каже Анђелковић.

Коју Босну жели ЕУ

Он се у разговору за Спутњик осврнуо и на заједничку подршку давању кандидатског статуса Босни и Херцеговини која је са Брда код Крања послата у Брисел.
„Милорад Додик је јасно рекао да је спреман да буде кооперативнији у многим аспкетима према Бриселу, ако се додели тај статус Босни и Херцеговини. Међутим, Брисел га није доделио, јер они евидентно не желе дејтонску Босну у Европској унији, већ читаву ту причу користе с намером да модификују Дејтон, да уцене Републику Српску да одступи од Дејтона. Тако да, није проблем у кандидатском статусу кад би га оваква БиХ добила, проблем је што причу о евроинтеграцијама Брисел користи ради уцене Срба“, истиче наш саговорник.
Једанаести састанак лидера региона од покретања иницијативе Процеса Брдо-Бриони, 2010. године, који су покренули тадашњи словеначки и хрватски премијери, Борут Пахор и Јадранка Косор, након потписивања споразума о арбитражи између две земље, протекао је без присуства представника ЕУ.

Без гостију из Брисела

Констатујући да се много тога на светској и европској геополитичкој сцени променило у последњих годину дана, наш саговорник каже да долазак званичника из Брисела и других центара ЕУ не би ништа променио.
„И док је Англеа Меркел седела на тим састанцима, никад помака није било. Напросто, Европска унија за сада нема на дневном реду приијем Западног Балкана. Ту је био најпоштенији француски председник Емануел Макрон који је рекао да до даљњег о томе нема ни говора“.
Поред председника Србије Александра Вучицћа, самиту у Словенији присуствовали су и председник Хрватске Зоран Милановић, албански председник Бајрам Бегај, тројица чланова Председништва БиХ Жељко Комшић, Милорад Додик и Шефик Џаферовић, председник Црне Горе Мило Ђукановић, председник Северне Македоније Стево Пендаровски и председница привремених приштинских институција Вјоса Османи.
Они су упутили заједничку молбу за неку врсту подршке Европске уније земљама западног Балкана због тешке енергетске ситуације у којој се нашао.
sputnikportal.rs, Сенка Милош