Веома сам задовољна што се у Београду отвара велика изложба дела мога оца. Углавном су то радови из приватних колекција, занимљиви и ретко излагани пред широм публиком. Због тога смо ја и породица веома захвални – каже у ексклузивној изјави за „Новости“ Амарант Ђурић Сидон, издавач и преводилац и ћерка великог сликара Дада Ђурића.
Она из Париза долази у Београд, где ће присуствовати отварању изложбе „У част Миодрага Дада Ђурића“, сутра увече у галерији „Хексалаб“ у Његошевој улици.
Поставка дела сликара родом са Цетиња, београдског студента Марка Челебоновића, који је светску славу стекао у Паризу, представиће двадесет слика и десетак цртежа насталих у периоду 1953-1986. Избор радова направили су историчари уметности Никола Кусовац и Владимир Васић. Сва дела су позајмљена из најугледнијих приватних колекција, а већину ће београдска публика видети први пут.
– Било је узбудљиво и лако направити изложбу Дада Ђурића пре свега јер је он вероватно најначајнији ликовни уметник са ових простора – каже за „Новости“ Никола Кусовац. – Никада нисам писао о ономе што је радио, али сам био његов велики обожавалац. Иако је већ био „Паризлија“, из информација које смо ми овде добијали могло се видети да је реч о врхунском светском сликару, а то се посебно односи на радове настале између 1965. и 1975. године. То што је насликао у овој деценији има велики значај и представља меру вредности. У поставци у коју ће сада уживати Београђани зато и има највише дела из тог периода, као и неких радова са почетка његове каријере.
По речима нашег угледног историчара уметности, дела Дада Ђурића код нас су заступљена највише захваљујући приватним колекционарима. Њих десетак се одазвало и уступило делове својих збирки за потребе изложбе. Пројекат назван „У част Миодрага Дада Ђурића“ до сада је најобимнија изложба овог уметника у Београду, а реализована је у сарадњи „Хексалаба“ и уметникове ћерке.
Дадо је најхрабрији стваралац поникао на нашем тлу, који је већ са првим радовима наговестио – биће побуне, запажа књижевник Милан Комненић у каталогу ове изложбе и додаје да нас тако висок степен уметничке изражајности наводи да се дивимо његовим застрашујућим композицијама.
Дадо никада није знао за компромисе – бележи Комненић. – Тиме је можда у понечему губио, али је задобијао пуну унутрашњу слободу без које не би ни могли настати облици какви се код њега сусрећу. Био је уверен да нема ничега већег него што је припадати себи. Његово дело је отворено: није марио за естетске норме, није бринуо како ће бити схваћен, није остављао никакву поруку, нити је понудио одгонетке. Тајна и одгонетка уједно – то је Дадо.
Тагови: Амарант Ђурић Сидон, Изложба, Миодраг Дадо Ђурић