Никад бржи раст цена нафте: Шта то значи за Србију

ИСКРА на Фејсбуку

фото: CC0 / Пиксабеј /

Енергетска криза која захвата велике економије не попушта. Нафта је на светском тржишту поскупела и прошле седмице за око четири посто, при чему је на лондонском тржишту цена барела достигла нови највиши ниво у последње три године. Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић каже да раст цена нафте никад није био бржи.

Барел је на лондонском тржишту прошле седмице порастао 3,9 посто, односно на 82,39 долара, а у једном тренутку цена је достигла 83,47 долара, што је највиши ниво за три године. На америчком тржишту барел сирове нафте је поскупео је за 4,6 посто – на 79,35 долара, највише од октобра 2014. године.

Према Мићовићевим речима, овако нагла промена цене сирове нафте резултат је велике неравнотеже између потражње и понуде. Земље ОПЕК-а су, како наводи, прошле недеље донеле одлуку да задрже свој планирани темпо постепеног враћања производње нафте на тржиште, док су истовремено трговци нафтом почели да купују овај енергент у великим количинама, очекујући раст глобалне економије.

Вртоглави раст цена нафте

„Међутим, већ сада смо дошли у ситуацију да при овим ценама енергената, дакле не само нафте, тај раст економије сигурно неће моћи да се одвија у том очекиваном обиму. Ипак, верујем да ће ситуација ускоро и да се смири јер ово просто није одрживо. Залихе су, наиме, за ових неколико претходних дана значајно повећане, то није отишло на тржиште, а количине које су уговорене за испоруке у новембру и децембру неће имати коме да се пласирају. У сваком случају, видећемо каква ће ситуација са ценом нафте бити наредних дана, јер није реално очекивати да ће још неко бити спреман да плати вишу цену за нафту која ће се сместити у складиште, са неизвесним исходом по питању тога по којој ће цени моћи да је прода“, објашњава Мићовић.

Како каже, претходних година смо, дакле не само у време ковида већ и нешто пре пандемије, већ бележили огромне флуктуације цена сирове нафте, али то је најчешће био резултат тржишног „рата“ између различитих компанија, држава, региона, начина експлоатације.

„Сетимо се периода када су амерички нафтни шкриљци почели да управљају ценом нафте, наравно у сарадњи са америчком државом која је тада извршила утицај на Саудијску Арабију. Дакле, дешавало се то и раније, али сада је занимљива сама брзина промене цена, односно оно што се дешава у последњих 50 дана, да цена скочи за 28 процената. То се врло ретко дешава и у задњих неколико година заиста се није дешавало. Дакле, велике промене цена сирове нафте последњих година се јесу дешавале, али не оваква промена у овако кратком временском периоду“, истиче Мићовић.

Шта то значи за Србију

У осврту на то шта овај раст цена нафте значи за Србију и можемо ли очекивати повећање цена горива на пумпама, наш саговорник каже да се при овако драстичним променама цена не може очекивати да цена горива на пумпама остане иста.

„У том смислу Србија дели судбину свих земаља у Европи, а статистика нашег тржишта је последњих година показала да оно реагује у оба смера, односно и када цена расте и када се повећава. И сам сам потрошач па знам да потрошачима никада ни једно смањење цена није довољно велико, а свако, и најмање повећање цена је превелико. И то је просто у људској природи и томе се не може замерити“, наводи Мићовић.

Упитан, има ли наша држава инструменте да интервенише уколико цене оду превисоко попут, на пример, Хрватске која размишља о смањењу акциза, генерални секретар УНСК каже да акцизе јесу значајан део цене, али да оне не представљају укупна државна захватања у Србији.

„Постоје и неке друге накнаде и додатна оптерећења која или директно иду у државни буџет или су прописана од стране државе. Наравно да буџетско државно захватање, које је сада на нивоу од око 53 процента, представља значајан део цене. Дакле, већи део цене одлази у државни буџет него што одлази у руке свих у нафтном сектору, од бензинске станице до нафтних поља. Имамо простора за рационализацију тржишта, ја сам убеђен у то и Удружење нафтних компанија Србије се за то залаже годинама уназад, а сада смо покренули и конкретну иницијативу министарствима финансија и енергетике да седнемо и заиста сагледамо да ли има неких нерационалних захватања која могу да релаксирају услове пословања, па самим тим и да омогуће нафтним компанијама да понуде нешто нижу цену“, напомиње Мићовић.

Како додаје, све државе пуне буџет акцизама – на деривате нафте, алкохол, дуван и друге акцизне производе и то није ништа необично, али код нас простора за рационализацију има.

„Не само што бисмо грађанима на тај начин омогућили да купују јефтиније гориво, него бисмо омогућили и економији. Наша привреда је преоптерећена, а највећи проблем заправо су велике дажбине на дизел гориво. Ту смо, што се каже, јаки и лидери у региону. Наша економија на леђима вуче терет високих трошкова енергије и ја верујем да би се државном буџету итекако вратило по разним другим основама када би држава мало релаксирала тај трошак економији, да би економија, кроз повећан ниво производње или услуга, вратила у буџет и више него што би било то смањење акциза“, закључује Томислав Мићовић.

rs.sputniknews.com, Сандра Черин

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.