Није добро што Поглавље 31 није отворено јер успорава евроинтеграције, али је и добро јер би његово отварање у овој ситуацији Србији донело додатни терет, пошто би ипак морала другачије да се односи према Русији. Дакле, пата карта, што је по нас тренутно најмање болна комбинација.

Извештај о скринингу није усвојен и то, према тумачењу министарке за евроинтеграције Јадранке Јоксимовић, значи да до краја године вероватно неће доћи до отварања Поглавља 31 које Србију обавезује на усклађивање спољне, безбедносне и одбрамбене политике са ЕУ. Процедура је, како каже, таква да ако половином године знате да није усвојен извештај, онда је јасно да поглавље тешко може да буде отворено до краја године.

То што је, како преносе медији, Литванија, због односа Београда и Москве, блокирала усвајање извештаја, саговорници Спутњика Павел Кандељ и Милан Игрутиновић сматрају мање битним процедуралним стварима.

Према оцени Кандеља, научног сарадника из Европског института при Руској академији наука, није ствар у томе да Литванија кочи Србију која је прилично далеко од ЕУ. Брисел и две водеће ЕУ престонице, Париз и Берлин, не желе сада ни да чују о проширењу, напомиње он.

„Француски председник Емануел Макрон је много пута говорио, а и сада на томе инсистира да пре него што ЕУ настави са проширивањем, сама организација мора да прође кроз процес дубоких реформи. Тек после се може наставити прича о проширењу. Колико ће та реформа да траје, како ће она изгледати и какви ће бити резултати, све то можемо само да претпостављамо, али је јасно да ће то бити веома дуг и веома сложен процес. Док се он не заврши, нико неће озбиљно говорити о проширењу“, оценио је Кандељ.

То је, како напомиње, показао и недавни самит ЕУ о Западном Балкану у Софији, где је, истиче он, реч „проширење“ била практично забрањена.

Саговорник Спутњика подсећа да је у претходној Стратегији као година проширења била назначена 2025, али је из декларације обрисана. Све то јасно показује да ЕУ нема намеру да се шири у скоријој будућности, закључује Кандељ.

Стратегија је, како каже, требало да буде стимуланс за државе Западног Балкана да лакше и ефикасније сарађују са ЕУ, која се уплашила да ће цео регион окренути леђа процесу интеграција и кренути у загрљај њеним љутим противницима — Русији, Кини, Турској и арапским државама.

И аналитичар београдског Института за европске студије Милан Игрутиновић сматра да су у овом случају мање битне процедуралне ствари и ко је формално блокирао усвајања извештаја о скринингу. Он указује на две донекле супротстављене логике у анализирању случаја неотварања Поглавља. Није добро што није отворено јер успорава евроинтеграције, али је и добро јер би његово отварање Србији у овој ситуацији донело додатни терет пошто би ипак морала да се другачије односи према Русији.

„Отварање Поглавља Србији шаље сигнал да она мора да се спољнополитички коригује на начин који то ЕУ очекује од ње. У том смислу отварање Поглавља је на неки начин терет за Србију јер би ипак морала да се другачије односи према Русији, вероватно и према Кини и још неколико тачака“, истиче Игрутиновић.

Претходних година, како је приметио, Србија није показивала посебну кооперативност и усклађеност са изјавама из ЕУ и са њеним правима и мерама.

Он, међутим, указује на нове моменте. Могуће је да кључне земље ЕУ, пре свега Немачка, сматрају да можда није паметно да Србију гурају да квари односе са Русијом и да репозиционира своју спољну политику у тренутку када се бави Косовом и подизањем привреде после решавања економских проблема које је имала, каже саговорник Спутњика.

„Пипава је ствар. Могуће је, просто, да Берлин и Брисел то тренутно не желе да отварају док се не види хоће ли преговори у вези са Косовом нешто да донесу или не. А можда нам група земаља ЕУ поручује да прво хоће да види неку врсту промене спољнополитичке позиције Србије пре него што буду отворили то поглавље“, истиче саговорник Спутњика.

Јер, како напомиње, отварање тог поглавља би подразумевало да Србија треба активније да ради на усклађивању своје спољне политике са политиком ЕУ, што у оном кључном смислу значи да у неком тренутку треба да уведе санкције Русији у оној мери у којој их је увела ЕУ. Формално ми не бисмо имали ту обавезу до прикључења Унији, а то сигурно неће бити у наредним годинама.

„Питање је да ли је то у овом тренутку неопходно, али ће у неком тренутку, сасвим је извесно, бити. Ја очекујем да се тај притисак наредних година лагано повећава“, закључио је Игрутиновић за Спутњик.